На данашњи дан пре две године, 16 особа је погинуло, а једна тешко повређена у паду надстрешнице реконструисане Железничке станице у Новом Саду, а у том случају, иако се воде три одвојена судска поступка, суђење још увек није почело.
Комеморативним скупом одржаним данас, 1. новембра, обележено је две године од пада надстрешнице.
Скуп је завршен након што су студенти свих универзитета у Србији положили венце за настрадале.
На почетку говора студенткиње на комеморацији, истакнуто је да је за 16 од 17 људи, који су се 1. новембра 2024. затекли испод надстрешнице, једина дестинација била је смрт.
„Незапамћена трагедија, говорили су многи. То није адекватна реч за оно што се догодило. Трагедија описује несрећу, случајни догађај, а иза ове речи може вешто да се сакрије оно што сви тражимо – одговорност. Догађај који нас је све потресао до сржи, није трагедија, несрећа, случајност. То је убиство, а оно тражи кривца, одговорност и правду. Када је одговорност изостала, одлучили смо да подигнемо свој глас. Најпре тишином“, рекла је она.
Навела је да ће се и сваке године, у 11.52 часа, у свим градовима, грађани окупљати како би одавали почаст настрадалима.
Истакла је да ће се кривци за њихову смрт пронаћи, као и да ће се градити друштво у којем људи неће гинути због корупције.
„Нећемо их заборавити, вечна им слава“, поручила је.
Након 16 минута тишине уследио је музички део комеморативног програма. „Све је исто у мом крају, само мене више нема“ на другу годишњицу надстрешнице. Такође, студент је одрецитовао песму од Алексе Шантића „Што те нема“.
Током 16 минута тиине, на сваки минут пуштао се балон у облику срца са именима погинулих.
Хор је извео песму „Цвета трешња у планини“.
Песму „Цвета трешња у планини“ је написао књижевник, драмски писац, редитељ и сценариста Душан Ковачевић, а која је позната широј јавности по филму „Сабирни центар“ редитеља Горана Марковића, који је (заједно са аутором) адаптирао за филм истоимену Ковачевићеву књигу.
Грађани су одали пошту страдали са 16 минута тишине.
Грађани полажу венце, ту је и Дијана Хрка, мајка једног од погинулих.
Дуж читавог Булевара ослобођења окупио се велики број људи. Венце ће положити и студенти из Београда и Новог Сада.
Три колоне кренуле су ка Железничкој станици у 10 часова. Од Варадинаког моста, Лиманског парка и Медицинаког факултета.
Среле су се на раскрсници код Футошке пијаце и заједно наставиле до Железничке станице, где ће се одржати комеморативни скуп.
Надстрешница на железничкој станици у Новом Саду обрушила се 1. новембра 2024. године у 11.52 и том приликом погинуло је 14 људи, међу којима и четворо деце – од шест, 10, 16 и 17 година, док су тешко повређене три особе од којих су две касније преминуле у болници.
Тог дана под тонама бетона, погинули су Сара Фирић (6), Валентина Фирић (10) и Ђорђе Фирић (53) из Ковиља, затим Милица Адамовић (6), Сања Ћирић Арбутина (35) и Милева Карановић (76), све из Каћа.
Погинули су и Немања Комар (17) из Степановићева, Милош Милосављевић (21) из Книћанина, Стефан Хрка (27) из Београда, Анђела Руман (20) из Старе Пазове, Горанка Раца (58) из Новог Сада, Ђуро Швоња (77) из Степановићева, Вукашин Раковић (69) из Буковца и држављанин Северне Македоније Васко Саздовски (46).
Ања Радоњић (24) из Параћина преминула је од последица тешких повреда у болници 17. новембра 2024. године, а Вукашин Црнчевић (18) из Змајева 21. марта 2025. године.
Теодора Мартинко је са тешким повредама преживела ту несрећу.
У Новом Саду данас ће у 11.52 бити одржан комеморативни скуп у организацији студентског покрета, а окупљања на више локација у граду најављена су већ од 9.30, док ће у београдском храму Светог Саве од 9 часова помен служити патријарх Српске православне цркве (СПЦ) Порфирије.
У случају пада надстрешнице, тренутно се воде три поступка пред три различита тужилаштва – новосадским и београдским вишим јавним тужилаштвом (ВЈТ), као и пред Тужилаштвом за организовани криминал, али ни у једном случају суђење није почело ни две године касније.
Новосадско ВЈТ саопштило је у петак да припремно рочиште у том поступку још увек није заказано, јер се целокупни списи предмета налазе у Врховном суду Србије, који треба да одлучи о захтевима за заштиту законитости које су поднели браниоци окривљених на одлуку Апелационог суда у Новом Саду о потврђивању оптужнице.
Том оптужницом, обухваћено је 13 особа међу којима су бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, његова помоћница Анита Димоски, бивши директори предузећа „Инфраструктура железница Србије“ Јелена Танасковић и Небојша Шурлан, као и пројектанти и друга одговорна лица задужена за реконструкцију Железничке станице.
ВЈТ у Београду, са друге стране, подигло је оптужницу против само три особе – менаџерке за развој у предузећу „Инфраструктура железница Србије“, председника Комисије за технички преглед Железничке станице и чланице те комисије, а стручна јавност сматра да тај поступак служи за „опструкцију“ поступка који се води у Новом Саду.
Трећи поступак води се пред Тужилаштвом за организовани криминал, који је још увек у истражној фази, а њиме је, поред Весића, Димоски, Танасковић и Шурлана, обухваћен и Томислав Момировић који је био министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре пре Весића.
Тај поступак води се због сумње на финансијске малверзације у пројекту изградње брзе пруге Нови Сад – Келебија, који је обухватао и реконструкцију новосадске Железничке станице, а осумњичени се терете да су оштетили државни буџет за 115 милиона долара.
Реконструкција Железничке станице у Новом Саду започета је 2021. године, главни извођачи радова биле су кинеске компаније „Цхина Раилwаy Интернатионал“ и „Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпанy“, а за стручни надзор биле су задужене француска компанија „Ежис“ (Егис) и мађарска компанија „Утибер“.
Станица је званично пуштена у рад у јулу 2024. године, неколико месеци пре пада надстрешнице.
Станицу су у том периоду два пута обилазили и отварали највиши државни, покрајински и градски званичници, међу којима је био и тадашњи председник Србије Александар Вучић, али и тадашњи премијер Мађарске Виктор Орбан.
Непосредно након пада надстрешнице, прво је „Инфраструктура железнице Србије“ саопштила да надстрешница није реконструисана, а затим су то понављали и Вучић, тадашњи премијер Милош Вучевић и бројни други званичници.
„Знам само да, готово невероватно, 60 година ту надстрешницу нисмо реновирали. Када смо све реновирали и огроман новац уложили, само ту надстрешницу нисмо реновирали. Зашто? Не знам, неко ће ваљда да пружи одговоре“, рекао је те вечери Вучић у обраћању јавности.
Према оптужници, разлог пада надстрешнице је присуство корозије на критичном споју затеге и кровног носача, што је ослабило носећу структуру, али и додавање нових елемената на надстрешници који су је додатно оптеретили.
Независно удружење Анкетна комисија, у којој су се налазили стручњаци из различитих области, месецима је истраживала пад надстрешнице и на крају оценила да је несрећа са 16 жртава директна последица коруптивних радњи, пропуста у процедурама и деловања неформалне линије управљања пројектом из кабинета тадашњег државног врха.
Пратите нас на нашој Фацебоок и Инстаграм страници, али и на X налогу. Претплатите се на ПДФ издање листа Данас.
