Na današnji dan pre dve godine, 16 osoba je poginulo, a jedna teško povređena u padu nadstrešnice rekonstruisane Železničke stanice u Novom Sadu, a u tom slučaju, iako se vode tri odvojena sudska postupka, suđenje još uvek nije počelo.
Komemorativnim skupom održanim danas, 1. novembra, obeleženo je dve godine od pada nadstrešnice.
Skup je završen nakon što su studenti svih univerziteta u Srbiji položili vence za nastradale.
Na početku govora studentkinje na komemoraciji, istaknuto je da je za 16 od 17 ljudi, koji su se 1. novembra 2024. zatekli ispod nadstrešnice, jedina destinacija bila je smrt.
„Nezapamćena tragedija, govorili su mnogi. To nije adekvatna reč za ono što se dogodilo. Tragedija opisuje nesreću, slučajni događaj, a iza ove reči može vešto da se sakrije ono što svi tražimo – odgovornost. Događaj koji nas je sve potresao do srži, nije tragedija, nesreća, slučajnost. To je ubistvo, a ono traži krivca, odgovornost i pravdu. Kada je odgovornost izostala, odlučili smo da podignemo svoj glas. Najpre tišinom“, rekla je ona.
Navela je da će se i svake godine, u 11.52 časa, u svim gradovima, građani okupljati kako bi odavali počast nastradalima.
Istakla je da će se krivci za njihovu smrt pronaći, kao i da će se graditi društvo u kojem ljudi neće ginuti zbog korupcije.
„Nećemo ih zaboraviti, večna im slava“, poručila je.
Nakon 16 minuta tišine usledio je muzički deo komemorativnog programa. „Sve je isto u mom kraju, samo mene više nema“ na drugu godišnjicu nadstrešnice. Takođe, student je odrecitovao pesmu od Alekse Šantića „Što te nema“.
Tokom 16 minuta tiine, na svaki minut puštao se balon u obliku srca sa imenima poginulih.
Hor je izveo pesmu „Cveta trešnja u planini“.
Pesmu „Cveta trešnja u planini“ je napisao književnik, dramski pisac, reditelj i scenarista Dušan Kovačević, a koja je poznata široj javnosti po filmu „Sabirni centar“ reditelja Gorana Markovića, koji je (zajedno sa autorom) adaptirao za film istoimenu Kovačevićevu knjigu.
Građani su odali poštu stradali sa 16 minuta tišine.
Građani polažu vence, tu je i Dijana Hrka, majka jednog od poginulih.
Duž čitavog Bulevara oslobođenja okupio se veliki broj ljudi. Vence će položiti i studenti iz Beograda i Novog Sada.
Tri kolone krenule su ka Železničkoj stanici u 10 časova. Od Varadinakog mosta, Limanskog parka i Medicinakog fakulteta.
Srele su se na raskrsnici kod Futoške pijace i zajedno nastavile do Železničke stanice, gde će se održati komemorativni skup.
Nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu obrušila se 1. novembra 2024. godine u 11.52 i tom prilikom poginulo je 14 ljudi, među kojima i četvoro dece – od šest, 10, 16 i 17 godina, dok su teško povređene tri osobe od kojih su dve kasnije preminule u bolnici.
Tog dana pod tonama betona, poginuli su Sara Firić (6), Valentina Firić (10) i Đorđe Firić (53) iz Kovilja, zatim Milica Adamović (6), Sanja Ćirić Arbutina (35) i Mileva Karanović (76), sve iz Kaća.
Poginuli su i Nemanja Komar (17) iz Stepanovićeva, Miloš Milosavljević (21) iz Knićanina, Stefan Hrka (27) iz Beograda, Anđela Ruman (20) iz Stare Pazove, Goranka Raca (58) iz Novog Sada, Đuro Švonja (77) iz Stepanovićeva, Vukašin Raković (69) iz Bukovca i državljanin Severne Makedonije Vasko Sazdovski (46).
Anja Radonjić (24) iz Paraćina preminula je od posledica teških povreda u bolnici 17. novembra 2024. godine, a Vukašin Crnčević (18) iz Zmajeva 21. marta 2025. godine.
Teodora Martinko je sa teškim povredama preživela tu nesreću.
U Novom Sadu danas će u 11.52 biti održan komemorativni skup u organizaciji studentskog pokreta, a okupljanja na više lokacija u gradu najavljena su već od 9.30, dok će u beogradskom hramu Svetog Save od 9 časova pomen služiti patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije.
U slučaju pada nadstrešnice, trenutno se vode tri postupka pred tri različita tužilaštva – novosadskim i beogradskim višim javnim tužilaštvom (VJT), kao i pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, ali ni u jednom slučaju suđenje nije počelo ni dve godine kasnije.
Novosadsko VJT saopštilo je u petak da pripremno ročište u tom postupku još uvek nije zakazano, jer se celokupni spisi predmeta nalaze u Vrhovnom sudu Srbije, koji treba da odluči o zahtevima za zaštitu zakonitosti koje su podneli branioci okrivljenih na odluku Apelacionog suda u Novom Sadu o potvrđivanju optužnice.
Tom optužnicom, obuhvaćeno je 13 osoba među kojima su bivši ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, njegova pomoćnica Anita Dimoski, bivši direktori preduzeća „Infrastruktura železnica Srbije“ Jelena Tanasković i Nebojša Šurlan, kao i projektanti i druga odgovorna lica zadužena za rekonstrukciju Železničke stanice.
VJT u Beogradu, sa druge strane, podiglo je optužnicu protiv samo tri osobe – menadžerke za razvoj u preduzeću „Infrastruktura železnica Srbije“, predsednika Komisije za tehnički pregled Železničke stanice i članice te komisije, a stručna javnost smatra da taj postupak služi za „opstrukciju“ postupka koji se vodi u Novom Sadu.
Treći postupak vodi se pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, koji je još uvek u istražnoj fazi, a njime je, pored Vesića, Dimoski, Tanasković i Šurlana, obuhvaćen i Tomislav Momirović koji je bio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pre Vesića.
Taj postupak vodi se zbog sumnje na finansijske malverzacije u projektu izgradnje brze pruge Novi Sad – Kelebija, koji je obuhvatao i rekonstrukciju novosadske Železničke stanice, a osumnjičeni se terete da su oštetili državni budžet za 115 miliona dolara.
Rekonstrukcija Železničke stanice u Novom Sadu započeta je 2021. godine, glavni izvođači radova bile su kineske kompanije „China Railway International“ i „China Communications Construction Company“, a za stručni nadzor bile su zadužene francuska kompanija „Ežis“ (Egis) i mađarska kompanija „Utiber“.
Stanica je zvanično puštena u rad u julu 2024. godine, nekoliko meseci pre pada nadstrešnice.
Stanicu su u tom periodu dva puta obilazili i otvarali najviši državni, pokrajinski i gradski zvaničnici, među kojima je bio i tadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i tadašnji premijer Mađarske Viktor Orban.
Neposredno nakon pada nadstrešnice, prvo je „Infrastruktura železnice Srbije“ saopštila da nadstrešnica nije rekonstruisana, a zatim su to ponavljali i Vučić, tadašnji premijer Miloš Vučević i brojni drugi zvaničnici.
„Znam samo da, gotovo neverovatno, 60 godina tu nadstrešnicu nismo renovirali. Kada smo sve renovirali i ogroman novac uložili, samo tu nadstrešnicu nismo renovirali. Zašto? Ne znam, neko će valjda da pruži odgovore“, rekao je te večeri Vučić u obraćanju javnosti.
Prema optužnici, razlog pada nadstrešnice je prisustvo korozije na kritičnom spoju zatege i krovnog nosača, što je oslabilo noseću strukturu, ali i dodavanje novih elemenata na nadstrešnici koji su je dodatno opteretili.
Nezavisno udruženje Anketna komisija, u kojoj su se nalazili stručnjaci iz različitih oblasti, mesecima je istraživala pad nadstrešnice i na kraju ocenila da je nesreća sa 16 žrtava direktna posledica koruptivnih radnji, propusta u procedurama i delovanja neformalne linije upravljanja projektom iz kabineta tadašnjeg državnog vrha.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
