Манифест

1. Истина је једна

О истом догађају можемо различито мислити, али оно што се догодило не мења се према томе ко о њему извештава и коме извештај одговара. Утврђене чињенице важе и онда када нам не иду у прилог.

Целу истину не знамо увек. Зато тражимо изворе, проверавамо тврдње и кажемо шта нам недостаје. Читалац треба да разликује оно што знамо од онога што претпостављамо, да види на чему заснивамо закључак и шта би га могло променити. Тврдње са којима се слажемо проверавамо исто као оне којима се противимо.

2. Понављање није потврда

Једна тврдња прође кроз десет редакција и врати се као десет вести. Једна редакција дода наслов, друга реакцију, трећа тумачење, а извор је и даље само један. Читалац прочита све и опет не зна шта је заиста потврђено.

Желимо да сачувамо нит: ко је тврдњу први изнео, на основу чега и шта је свака следећа вест додала. Хоћемо да се види ко је тврдњу независно проверио, ко ју је само пренео и где су се појавиле нове чињенице. Тако се прича може пратити до свог почетка, а читалац може да процени колико о њој заиста знамо.

3. Мерила морају да важе и када се власт промени

Медији треба да преиспитују сваку власт. Поступак који су јуче осуђивали заслужује исту проверу и када га данас учини неко други. Јавни интерес, одговорност и право грађана да знају важе без обзира на то ко је на власти, ко у опозицији и коме је редакција наклоњена.

Нове чињенице и другачије околности могу оправдати промену става. Зато желимо да упоредимо како је исти медиј извештавао раније, како извештава данас и чиме објашњава разлику. Када се промени однос редакције према власти, треба да остане видљиво шта је проверавала, шта је оправдавала и о чему је ћутала.

Желимо да прекинемо навику да провера медија са сваком сменом власти почиње испочетка. Ранији текстови, изјаве и уреднички ставови треба да остану доступни за поређење, да промена политичке наклоности не би неприметно постала промена мерила. Иста обавеза важи и за нас.

4. Утврђене чињенице треба да остану доступне

Провера једне приче тражи време. Неко је већ пронашао документ, упоредио изјаве или утврдио да више вести потиче из истог извора. Тај рад треба сачувати и учинити доступним, да следећи читалац не би морао да почиње испочетка.

Желимо место на којем се види шта је утврђено, на основу којих извора и шта је још отворено. На њему прича може да се прати и када нестане из наслова, а уз сваку исправку стоје претходна тврдња и објашњење зашто је промењена.

Исто тражимо од себе. Наши извори и закључци морају бити доступни провери, а грешке видљиво исправљене. Поверење се гради и начином на који поступамо када погрешимо.

5. Треба да знамо ко су људи о којима читамо

Име и функција често нису довољни да бисмо разумели нечију улогу у догађају. Важно је које је послове та особа обављала, у чије име говори и са којим је људима, организацијама и интересима повезана. Важно је и шта је могла да одлучи, на шта је утицала и за шта одговара.

Желимо да те везе буду јасно описане: какве су, када су постојале и који их извор потврђује. Власништво, јавна функција, пословна сарадња и сродство не значе исто. Познанство само по себи није доказ одговорности, као што ни то што неко нема званичну функцију не значи да нема утицаја. Читалац треба да има довољно података да разуме везу и процени колико је важна.

6. Не можемо све да пратимо

Сваког дана стижу нове вести, изјаве и реакције. Уз посао, породицу и сопствени живот мало ко има времена да их прочита, упореди и запамти. Лако је пропустити важну промену, изгубити нит приче или одустати јер је свега превише.

Желимо да олакшамо тај посао. Читалац треба да види шта се у причи променило од његове последње посете, зашто је то важно и шта још чека одговор. Када се врати после неколико дана или месеци, треба да разуме докле се стигло, а да не чита све вести испочетка. Кратак преглед треба да сачува важан контекст и да води до извора онима који желе да сазнају више.

Обавештен треба да може да буде свако, а не само онај коме је праћење вести посао.