
Реченице које преносе сви медији.
Новинарска удружења и медијске асоцијације, чланице Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ), затражиле су данас од тужилаштва и полиције да преиспитају поједине случајеве убистава, напада и претњи новинарима, упозоравајући на велики број нерешених предмета и мали број осуђујућих пресуда. Поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина против новинара, новинарски део СРГ посебно је указао на случајеве убистава Славка Ћурувије, Милана Пантића и Радиславе Даде Вујасиновић, покушај убиства Дејана Анастасијевића, незаконито прислушкивање и надзор комуникација Славише Миланова и других новинара, као и физички напад на Вука Цвијића 2024. године, наводи се у саопштењу Независног удружења новинара Србије (НУНС).
Од дисциплинских органа Високог савета судства затражено је и хитно поступање по дисциплинским пријавама поднетим у јануару 2026. године против троје судија Апелационог суда у Београду, који су учествовали у доношењу ослобађајуће пресуде у случају Ћурувија. Према званичним подацима Врховног јавног тужилаштва (ВЈТ), од 2016. до краја септембра 2026. године формирано је 846 предмета у вези са кривичним делима извршеним на штету новинара.
Током 2025. године донето је шест осуђујућих пресуда од укупно 146 предмета, док су у 2026. години до сада донете само три, од укупно 111 предмета. Новинарски део СРГ оценио је да се овакав тренд може довести у везу и са одбијањем полиције да сарађује са тужилаштвом, наводећи да у великом броју случајева полиција није одговорила на захтеве тужилаштва за прикупљање потребних информација.
У саопштењу се наводи и да је полиција у претходне две године била једна од највећих претњи безбедности новинара, због чега се захтева преиспитивање свих случајева напада полицијских службеника на новинаре и утврђивање одговорности. Према доступним подацима, тог дана забележена су три напада на новинаре.
Текст из 6 чланака. 8 реченица преносе сви, у 27 се разликују.
"Током 2025. године донето је шест осуђујућих пресуда од укупно 146 предмета, док су у 2026. години до сада донете само три, од укупно 111 предмета"
НУНС: Новинарски део Сталне радне групе тражи хитно решавање напада на новинаре
Новинарска удружења и медијске асоцијације, чланице Сталне радне групе за безбедност новинара (СРГ), затражиле су данас од тужилаштва и полиције да преиспитају поједине случајеве убистава, напада и претњи новинарима, упозоравајући на велики број нерешених предмета и мали број осуђујућих пресуда.
Поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина против новинара, упозоравају да је од 2016. године формирано чак 846 предмета због кривичних дела према новинарима, док је донето свега 86 осуђујућих пресуда.
Медијски део СРГ, пре свега, захтева од тужилаштва и полиције да преиспитају поједине предмете из прошлости.
Поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина против новинара, новинарски део СРГ посебно је указао на случајеве убистава Славка Ћурувије, Милана Пантића и Радиславе Даде Вујасиновић, покушај убиства Дејана Анастасијевића, незаконито прислушкивање и надзор комуникација Славише Миланова и других новинара, као и физички напад на Вука Цвијића 2024. године, наводи се у саопштењу Независног удружења новинара Србије (НУНС).
Од дисциплинских органа Високог савета судства затражено је и хитно поступање по дисциплинским пријавама поднетим у јануару 2026. године против троје судија Апелационог суда у Београду, који су учествовали у доношењу ослобађајуће пресуде у случају Ћурувија.
Врховни суд је утврдио да је та пресуда донета уз битне повреде одредаба кривичног поступка.
Према званичним подацима Врховног јавног тужилаштва (ВЈТ), од 2016. до краја септембра 2026. године формирано је 846 предмета у вези са кривичним делима извршеним на штету новинара.
У 331 предмету донета је одлука да нема кривичног дела, у 207 су и даље у току доказне радње или судски поступци, док у 178 предмета извршилац није идентификован.
У 178 предмета извршилац до данас није идентификован.
Од 2016. године донето је укупно 86 осуђујућих пресуда, а тај број је значајно опао у претходне две године, наводи НУНС.
Кулминација је, како се наводи, достигнута на дан одржавања локалних избора у марту 2026. године, када су само у једном дану забележене десетине напада на новинаре.
Током 2025. године донето је шест осуђујућих пресуда од укупно 146 предмета, док су у 2026. години до сада донете само три, од укупно 111 предмета.
Новинарски део СРГ оценио је да се овакав тренд може довести у везу и са одбијањем полиције да сарађује са тужилаштвом, наводећи да у великом броју случајева полиција није одговорила на захтеве тужилаштва за прикупљање потребних информација.
Због тога је затражено да се испита кривична и дисциплинска одговорност за такво поступање, као и да полиција без одлагања достави тужилаштву тражене информације како би се убрзало процесуирање случајева.
Како наводе, полиција у великом броју случајева није одговарала на захтеве тужилаштва за прикупљање информација, чиме је отежавано или онемогућавано спровођење ефикасних истрага.
Због тога захтевају да се испита евентуална кривична и дисциплинска одговорност полицијских службеника, као и да Министарство унутрашњих послова поступи по свим притужбама поднетим Сектору унутрашње контроле.
Због тога се захтева и разматрање кривичноправне и дисциплинске одговорности за поступање полиције у овим предметима, као и да се тужилаштву без одлагања доставе тражене информације и обавештења, како би се омогућило убрзано процесуирање случајева и доношење дуго очекиваних пресуда.
У саопштењу се наводи и да је полиција у претходне две године била једна од највећих претњи безбедности новинара, због чега се захтева преиспитивање свих случајева напада полицијских службеника на новинаре и утврђивање одговорности.
Медијски део СРГ захтева да се преиспитају сви случајеви напада полицијских службеника на новинаре и утврди одговорност за такво поступање.
Од Министарства унутрашњих послова затражено је да поступи по свим поднетим притужбама Сектору унутрашње контроле.
Новинарска удружења затражила су и стварање услова за повратак у земљу новинара који су је последњих месеци напустили из страха за сопствену безбедност и безбедност својих породица, уз гаранције да ће имати право на одбрану са слободе.
Надасве, неопходно је обуставити инструментализацију правосудних органа у циљу гушења слободе медија и јавне дебате, као и застрашивања и криминализације новинара.
Са друге стране, новинарски део СРГ оценио је да је сарадња унутар те групе, посебно са ВЈТ, током припреме и на дан одржавања локалних избора у марту 2026. године била на високом нивоу.
Захтевамо да се преиспитају сви случајеви напада полицијских службеника на новинаре и утврди одговорност за такво поступање – наводи се у саопштењу.
Чланице СРГ захтевају и стварање услова за повратак новинара који су последњих месеци напустили Србију због страха за сопствену безбедност и безбедност својих породица, као и престанак, како наводе, инструментализације правосуђа ради застрашивања и криминализације новинара.
С друге стране, истичу да је сарадња са Врховним јавним тужилаштвом током припрема и одржавања парламентарних избора 25. октобра била на високом нивоу, што је, према њиховој оцени, допринело мањем броју напада на новинаре.
Према доступним подацима, тог дана забележена су три напада на новинаре.
Удружења су указала и на потребу измена и допуна Кривичног законика и других закона ради унапређења правне заштите новинара, као и на значај промовисања безбедности новинара кроз медијске садржаје и програме јавних медијских сервиса.
Из СРГ поручују да је неопходно унапредити законску заштиту новинара, због чега предлажу да се након конституисања Народне скупштине и формирања нове Владе покрену измене Кривичног и других закона.
– Иза сваког наслова и сваке приче стоји људско биће – неко чија нас храброст и посвећеност информишу и омогућавају нам да разумемо сложеност света у којем живимо.
Наша је заједничка одговорност да обезбедимо да новинари никада више не буду предмет насиља, претњи, застрашивања или убиства зато што раде свој посао у интересу грађана – поручују из СРГ.
У том смислу истичу да подршка унапређењу безбедности и заштите новинара и других медијских радника представља законом дефинисан јавни интерес у области јавног информисања.
Тај интерес би убудуће требало популаризовати кроз медијске садржаје и програмску понуду јавних медијских сервиса, што до сада, нажалост, није био случај.
Такође, сматрају да након конституисања Републичке скупштине и формирања нове Владе треба покренути поступак измена и допуна Кривичног и других закона у делу који се односи на правну заштиту новинара.
Стална радна група за безбедност новинара основана је у јануару 2017. године, а поред представника Врховног јавног тужилаштва и Министарства унутрашњих послова, њени чланови су Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Асоцијација онлајн медија (АОМ), док је Мисија ОЕБС-а у Србији посматрач.
Поред представника Врховног јавног тужилаштва и Министарства унутрашњих послова, њени чланови су шест новинарских и медијских удружења: Удружење новинара Србије (УНС), Независно удружење новинара Србије (НУНС), Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), Асоцијација медија (АМ), Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) и Асоцијација онлајн медија (АОМ).
Мисија ОЕБС-а у Србији учествује у раду групе у својству посматрача.
• Квалитетно новинарство није бесплатно.
За наше ❤️ Бујановачке, за наше приче 👉 ДОНИРАЈ
Поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима, 2, новембра на Великим причама читајте: убиством Славка Ћурувије почела је терминална фаза деведесетих, која неће бити завршена док се не заврши тај процес.