Sve vesti
Foto iz članka: NedeljnikNovinarski deo Stalne radne grupe za bezbednost novinara traži preispitivanje pojedinih predmeta iz prošlosti
Pregled vesti
Zajednički tekst
Rečenice koje prenose svi mediji.
Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su danas od tužilaštva i policije da preispitaju pojedine slučajeve ubistava, napada i pretnji novinarima, upozoravajući na veliki broj nerešenih predmeta i mali broj osuđujućih presuda. Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, novinarski deo SRG posebno je ukazao na slučajeve ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor komunikacija Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizički napad na Vuka Cvijića 2024. godine, navodi se u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zatraženo je i hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim u januaru 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija. Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima izvršenim na štetu novinara.
Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta. Novinarski deo SRG ocenio je da se ovakav trend može dovesti u vezu i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom, navodeći da u velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje potrebnih informacija.
U saopštenju se navodi i da je policija u prethodne dve godine bila jedna od najvećih pretnji bezbednosti novinara, zbog čega se zahteva preispitivanje svih slučajeva napada policijskih službenika na novinare i utvrđivanje odgovornosti. Prema dostupnim podacima, tog dana zabeležena su tri napada na novinare.
Ceo uporedni tekst21 rečenica u više medija, 13 samo u jednom
Tekst iz 6 članaka. 8 rečenica prenose svi, u 27 se razlikuju.
"Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta"
NUNS: Novinarski deo Stalne radne grupe traži hitno rešavanje napada na novinare
Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su danas od tužilaštva i policije da preispitaju pojedine slučajeve ubistava, napada i pretnji novinarima, upozoravajući na veliki broj nerešenih predmeta i mali broj osuđujućih presuda.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, upozoravaju da je od 2016. godine formirano čak 846 predmeta zbog krivičnih dela prema novinarima, dok je doneto svega 86 osuđujućih presuda.
Medijski deo SRG, pre svega, zahteva od tužilaštva i policije da preispitaju pojedine predmete iz prošlosti.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, novinarski deo SRG posebno je ukazao na slučajeve ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor komunikacija Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizički napad na Vuka Cvijića 2024. godine, navodi se u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zatraženo je i hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim u januaru 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija.
Vrhovni sud je utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima izvršenim na štetu novinara.
U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, u 207 su i dalje u toku dokazne radnje ili sudski postupci, dok u 178 predmeta izvršilac nije identifikovan.
U 178 predmeta izvršilac do danas nije identifikovan.
Od 2016. godine doneto je ukupno 86 osuđujućih presuda, a taj broj je značajno opao u prethodne dve godine, navodi NUNS.
Kulminacija je, kako se navodi, dostignuta na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine, kada su samo u jednom danu zabeležene desetine napada na novinare.
Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta.
Novinarski deo SRG ocenio je da se ovakav trend može dovesti u vezu i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom, navodeći da u velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje potrebnih informacija.
Zbog toga je zatraženo da se ispita krivična i disciplinska odgovornost za takvo postupanje, kao i da policija bez odlaganja dostavi tužilaštvu tražene informacije kako bi se ubrzalo procesuiranje slučajeva.
Kako navode, policija u velikom broju slučajeva nije odgovarala na zahteve tužilaštva za prikupljanje informacija, čime je otežavano ili onemogućavano sprovođenje efikasnih istraga.
Zbog toga zahtevaju da se ispita eventualna krivična i disciplinska odgovornost policijskih službenika, kao i da Ministarstvo unutrašnjih poslova postupi po svim pritužbama podnetim Sektoru unutrašnje kontrole.
Zbog toga se zahteva i razmatranje krivičnopravne i disciplinske odgovornosti za postupanje policije u ovim predmetima, kao i da se tužilaštvu bez odlaganja dostave tražene informacije i obaveštenja, kako bi se omogućilo ubrzano procesuiranje slučajeva i donošenje dugo očekivanih presuda.
U saopštenju se navodi i da je policija u prethodne dve godine bila jedna od najvećih pretnji bezbednosti novinara, zbog čega se zahteva preispitivanje svih slučajeva napada policijskih službenika na novinare i utvrđivanje odgovornosti.
Medijski deo SRG zahteva da se preispitaju svi slučajevi napada policijskih službenika na novinare i utvrdi odgovornost za takvo postupanje.
Od Ministarstva unutrašnjih poslova zatraženo je da postupi po svim podnetim pritužbama Sektoru unutrašnje kontrole.
Novinarska udruženja zatražila su i stvaranje uslova za povratak u zemlju novinara koji su je poslednjih meseci napustili iz straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, uz garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode.
Nadasve, neophodno je obustaviti instrumentalizaciju pravosudnih organa u cilju gušenja slobode medija i javne debate, kao i zastrašivanja i kriminalizacije novinara.
Sa druge strane, novinarski deo SRG ocenio je da je saradnja unutar te grupe, posebno sa VJT, tokom pripreme i na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine bila na visokom nivou.
Još 3 rečenice, samo Bujanovačke
Zahtevamo da se preispitaju svi slučajevi napada policijskih službenika na novinare i utvrdi odgovornost za takvo postupanje – navodi se u saopštenju.
Članice SRG zahtevaju i stvaranje uslova za povratak novinara koji su poslednjih meseci napustili Srbiju zbog straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, kao i prestanak, kako navode, instrumentalizacije pravosuđa radi zastrašivanja i kriminalizacije novinara.
S druge strane, ističu da je saradnja sa Vrhovnim javnim tužilaštvom tokom priprema i održavanja parlamentarnih izbora 25. oktobra bila na visokom nivou, što je, prema njihovoj oceni, doprinelo manjem broju napada na novinare.
Prema dostupnim podacima, tog dana zabeležena su tri napada na novinare.
Udruženja su ukazala i na potrebu izmena i dopuna Krivičnog zakonika i drugih zakona radi unapređenja pravne zaštite novinara, kao i na značaj promovisanja bezbednosti novinara kroz medijske sadržaje i programe javnih medijskih servisa.
Iz SRG poručuju da je neophodno unaprediti zakonsku zaštitu novinara, zbog čega predlažu da se nakon konstituisanja Narodne skupštine i formiranja nove Vlade pokrenu izmene Krivičnog i drugih zakona.
– Iza svakog naslova i svake priče stoji ljudsko biće – neko čija nas hrabrost i posvećenost informišu i omogućavaju nam da razumemo složenost sveta u kojem živimo.
Naša je zajednička odgovornost da obezbedimo da novinari nikada više ne budu predmet nasilja, pretnji, zastrašivanja ili ubistva zato što rade svoj posao u interesu građana – poručuju iz SRG.
U tom smislu ističu da podrška unapređenju bezbednosti i zaštite novinara i drugih medijskih radnika predstavlja zakonom definisan javni interes u oblasti javnog informisanja.
Taj interes bi ubuduće trebalo popularizovati kroz medijske sadržaje i programsku ponudu javnih medijskih servisa, što do sada, nažalost, nije bio slučaj.
Takođe, smatraju da nakon konstituisanja Republičke skupštine i formiranja nove Vlade treba pokrenuti postupak izmena i dopuna Krivičnog i drugih zakona u delu koji se odnosi na pravnu zaštitu novinara.
Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine, a pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, njeni članovi su Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM), dok je Misija OEBS-a u Srbiji posmatrač.
Pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, njeni članovi su šest novinarskih i medijskih udruženja: Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM).
Misija OEBS-a u Srbiji učestvuje u radu grupe u svojstvu posmatrača.
Još 3 rečenice koje prenosi samo po jedan medij
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno.
Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, 2, novembra na Velikim pričama čitajte: ubistvom Slavka Ćuruvije počela je terminalna faza devedesetih, koja neće biti završena dok se ne završi taj proces.
