Одузета дозвола за рад Алта банци: Ноћно саопштење НБС о новој мери
Извршни одбор Народне банке Србије донео је на данашњој седници одлуку о одузимању дозволе за рад АЛТА банци а.д. Београд. Агенција за осигурање депозита биће решењем суда именована за стечајног управника.
Овако гласи саопштење Народне банке Србије којом је одузета дозвола за рад Алти. Како се види на сајту НБС, оно је објављено са данашњим датумом односно 31. октобром.
Такође, информација на друштвеној мрежи X, постављена је између два и три сата ујутро.
Форбес Србија тражио је коментар Алта банке на ову одлуку који ћемо објавити када га добијемо.
Разлози за одузимање дозволе
Како се наводи у саопштењу НБС, Извршни одбор је констатовао да су одузимању дозволе претходиле контролне активности које су биле усмерене на то да банка повећа ниво ликвидности.
„Утврђено је да се у претходном периоду, финансијско стање банке знатно погоршало, те да постоји могућност додатног погоршања финансијског стања или ликвидности банке и с тим у вези да су угрожени интереси депонената банке“, истиче НБС.
У саопштењу се истиче да су се стекли услови за одузимање дозволе за рад банке, у складу са Законом о банкама. И да је, с тим у вези, Народна банка Србије донела наведену одлуку како би заштитила интересе депонената и очувала стабилност финансијског система.
„Агенција за осигурање депозита ће у року од седам радних дана омогућити исплате осигураних износа и располагања средствима депонентима у складу са Законом о осигурању депозита“, навела је НБС.
Иначе, како се може видети на сајту Народне банке, ова институција је током преподнева променила датум саопштења.
Блокада
На сајту Народне банке такође се може видети да је након ове одлуке банка у блокади. Она је ступила на снагу јуче.
Када је реч о разлозима зашто неко привредно друштво или банка улази у стечај, неки од кључних разлога који морају да буду испуњени јесте, како је то дефинисано Законом о стечају, трајнија неспособност плаћања или претећа неспособност плаћања, као и презадуженост.
Током дана појавио се и износ блокаде који износи округло милијарду динара.
Подсетимо, НБС је 27. октобра објавила саопштење „поводом навода у медијима у вези с трансферима новчаних средстава финансијских институција“.
„Због навода који се појављују у медијима Народна банка Србије истиче да се трансфери новчаних средстава финансијских институција обављају редовним каналима платног промета, у складу са важећим прописима и утврђеним процедурама. Народна банка Србије континуирано врши надзор и контролу пословања свих банака у циљу очувања стабилности финансијског система. У том смислу, изношење и ширење непроверених тврдњи не доприноси објективном информисању јавности, већ може изазвати неоправдану забринутост и нарушити поверење у стабилност финансијског система“, навела је тада НБС.
Додаје се да одговорно јавно информисање подразумева проверу информација и уздржавање од неодговорних изјава које могу изазвати панику. Очување угледа Народне банке Србије и поверења јавности у њен рад подразумева да се о активностима ове институције говори на основу проверених чињеница, уз поштовање професионалне одговорности.
Резултати
Мерено нето билансном активом, а према последњим подацима НБС, ажурираним последњег дана јула, Алта банка је била девета банка по величини на тржишту Србије. Односно држи 2,9% тржишта. Располагала је са 214,9 милијарди динара активе односно око 1,84 милијарди евра.
Како се може видети из података са сајта НБС, ова банка је у првом кварталу ове године остварила добит од 140,8 милиона динара, а у другом кварталу још 244,37 милиона динара.
Како је Форбес Србија писао, Алта је у банкарском сектору бележила најбржи раст број рачуна правних лица.
Према подацима из прошлогодишњег финансијског извештаја, банка је у 2025. имала 562 запослена. Остварила је нето добит од 11,6 милиона евра.
Ширење пословања
Алта банка је део пословне групације Алта група. Групација послује у неколико различитих сектора. Један од њих је хотелијерство и корисник је државних субвенција за развој хотела.
Такође, Алта је недавно ушла и у сектор малопродаје преузимањем компаније Идеа Маркети преко своје компаније Алта Ретаил.
Алта се ширила и у сектор некретнина. На месту некадашње Јубмес банке у блоку 32, коју је Алта купила, било је планирано подизање велике зграде. Реч је о високој згради која је названа Алта кула.
Такође, развија и велики грађевински пројекат са стамбеним зградама на месту некадашње фабрике трактора ИМТ на Новом Београду.
Регионална експанзија
Алта се шири и регионално. Купили су банку и осигуравајућу кућу у Северној Македонији. Такође, као део групације се наводи и Алта паy у Црној Гори.
Путем аквизиције мањинског удела у Адико банци, а након договора са Рајфајзен банком која је купила већински удео у аустријској банкарској групацији, Алта би требало да преузме пословање Адико банке у Србији, Црној Гори и БиХ.
Пословање групе
Како је Форбес Србија писао, према подацима из финансијског извештаја, Алта група остварила је прошле године укупне приходе од 3,3 милијарде динара. Годину дана пре тога они су износили 2,8 милијарди.
Истовремено, укупни расходи расли су спорије. Били су 2,4 милијарде динара, док су 2024. износили 2,2 милијарде.
Нето добит је зато повећана на 762 милиона динара, док је у 2024. износила 556 милиона.
Власник
Алта банка је у стоодстотном власништву Алта гроуп доо. Групација је у потпуном власништву Давора Мацуре. Како су медији често наводили, свој бизнис је започео путем развоја пословања са мењачницама.
На сајту Алта банке је наведен као председник Управног одбора, а у наступу у медијима истицало се да је „др Давор Мацура“.
Средином овог месеца доспео је у жижу јавности и зато што су му власти Црне Горе забраниле улазак у ту земљу.
Недељник Радар недавно је објавио и текст о учешћу банке путем кредита у послу који је укључивао стављање хипотеке на пословни простор у Палати Албанија.
Медији у Србији су неретко успех Алте повезивали са наводном везом власника са одлазећом влашћу. Као аргументи су навођени и послови промета које је Алта обављала за државна предузећа или институције попут МУП-а, ЕПС-а, Ер Србије, Паркинг сервиса, АМСС-а.
Приметно је и да је бизнисмен Давор Мацура у последње време тужио новинаре, али и друге особе које су указивале на велики раст његовог бизниса и то доводиле у везу са његовом блискошћу са, сада већ, бившом власти.
Велики број компанија
Давор Мацура у личном власништву или преко својих компанија има велики број компанија.
Пре свега ту је Алта банка. Она у свом власништву има и привредно друштво Алта леасинг.
У директном власништву Давора Вацура односно на његово име се воде предузећа Алта ретаил (холдинг компанија), Алта гроуп (холдинг компанија), Алта холдинг (још један холдинг), Цампари Интернатионал (изградња стамбених и нестамбених зграда, АБЛ солвент (такође изградња зграда) и Алта пасс регистрован за неспецијализовану трговину на велико.
Преко Алта ретаила, власник је још неколико компанија. Пре свега, Идеа маркети доо који је познат по ланцу продавница, а која је купљена од претходних власника из Хрватске. Ту је и М-профил СПВ који се бави управљањем некретнинама. Такође, Алта ретаил је власник Супер картица доо, фирме регистроване за истраживање тржишта и испитивање јавног мњења. Власник је и компаније Енна фруит која се бави неспецијализованом трговином на велико. Као и предузећа мСтарт Бусинесс Солутионс д.о.о. (управљање рачунарском опремом).
Посредством предузећа Алта гроуп је власник фирме Алта голд која се бави производњом накита и сродних предмета. Алта гроуп је и власник 51% предузећа Процоопац, још једног које се бави изградњом стамбених зграда.
Посао Агенције за осигурање депозита
Према Закону о Агенцији за осигурање депозита, ова институција управља обавезним осигурањем депозита код банака, „под условима и на начин утврђен законом којим се уређује осигурање депозита и врши исплату осигураних износа у складу са тим законом“.
У члану 9. закона наводи се и да функцију стечајног или ликвидационог управника над банкама, друштвима за осигурање и даваоцима финансијског лизинга, Агенција обавља у складу са законом којим се уређује стечај и ликвидација банака и друштава за осигурање и законом којим се уређује финансијски лизинг.
„Агенција самостално или преко повереника, изабраних са листе лиценцираних стечајних управника, обавља послове стечајног управника“, стоји у овом члану.
Агенција је по овом пропису дужна да поступке стечаја оконча, без одлагања, „у складу са начелом хитности утврђеним одредбама закона којим се уређује поступак стечаја и поштујући рокове утврђене законом којим се уређује стечај и ликвидација банка и друштава за осигурање“.
Влада ближе уређује поступак и рокове уновчења имовине и намирења поверилаца у поступцима које води Агенција, уз претходну сагласност Народне банке Србије, а у складу са прописима који уређују стечај, наводи закон.
Агенција је дужна да након једног или више уновчења имовине чија кумулативна вредност прелази износ од 5.000.000,00 динара, без одлагања, врши намирење поверилаца у складу са прописима који уређују стечај и актом Владе.
Депозити заштићени до износа од 50.000 евра
Законом о осигурању депозита, уређено је обавезно осигурање депозита физичких лица, предузетника, микро, малих и средњих правних лица код банака, ради заштите депозита тих лица у случају стечаја или ликвидације банке и реструктурирања банке и очувања стабилности финансијског система.
Како се наводи, осигурани износ је износ осигураног депозита до 50.000 евра по депоненту у банци, и то по основу следећих депозита:
(1) осигураних динарских депозита – у динарској противвредности по званичном средњем курсу динара према евру који важи на дан покретања поступка стечаја, односно ликвидације над банком,
(2) осигураних девизних депозита положених у еврима,
(3) осигураних девизних депозита положених у осталим валутама (различитим од евра) – прерачунатих у евре, по курсу евра према свакој појединачној валути у којој су ти депозити положени, израчунатом на основу званичног средњег курса динара према евру и званичног средњег курса динара према тој валути, који важе на дан покретања поступка стечаја, односно ликвидације над банком;
Практично до овог износа држава гарантује да ће исплатити новац онима који имају новац у банци која је дошла у ситуацију да се уводи стечај. А у члану 4. се наводи да је Агенција за осигурање депозита та која осигурава положени новац до прописаног износа.
Како се исплаћује новац
Закон наводи да је агенција дужна да изврши исплату осигураног износа у случају покретања поступка стечаја или ликвидације банке.
Агенција најпре утврђује висину осигураног износа по депоненту, и то на основу салда (стања) свих осигураних депозита тог депонента у банци на дан покретања поступка стечаја, укључујући и припадајућу уговорену камату обрачунату до тог дана.
Потом агенција бира банку која ће исплатити тај новац у име агенције. .
Агенција је дужна и да у року од три радна дана од доношења решења суда о покретању стечаја обавести депоненте о њиховим правима и обавезама, датуму започињања исплате осигураних износа и месту исплате осигураних износа. Закон прописује и да је потребно да омогући депонентима да располажу средствима депозита до осигураног износа у року од седам радних дана од дана доношења решења.
Исплата у динарима и еврима
Закон такође прописује да агенција, преко банке исплатиоца, осигурани износ за динарске депозите исплаћује у динарима. За девизне депозите у еврима и девизне депозите у осталим валутама новац се исплаћује у еврима. „Осигурани износ за депозите у осталим валутама (различитим од евра), обрачунава се по курсу евра према одређеној валути, израчунатом на основу званичног средњег курса динара према евру и званичног средњег курса динара према тој валути који важе на дан покретања поступка стечаја, односно ликвидације над банком“, наводи се у закону.
Ако неко има депозите и у динарима и у девизама, агенција, преко банке исплатиоца, исплаћује осигурани износ пропорционално према валутној структури осигураних депозита депонента у банци у динарима и у девизама.
„Депонент који није сагласан са обрачуном висине осигураног износа, може се обратити Агенцији писаним захтевом за преиспитивање утврђеног осигураног износа“, стоји у закону.
Потраживања депонената по основу осигураних износа депозита преносе се на агенцију. А она се намирују из стечајне масе.
Стечај над банком
Поступак стечаја над банком уређује Закон о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање. На самом почетку наводи се да се поступак стечаја над банком покреће решењем надлежног суда о покретању поступка стечаја, које се доноси на основу решења НБС о испуњености услова за покретање поступка стечаја над банком, односно друштвом за осигурање.
Поступак стечаја над банком и друштвом за осигурање спроводи се и на предлог ликвидационог управника кад утврди да имовина ликвидационог дужника није довољна да подмири сва потраживања поверилаца, наводи закон.
Закон прописује да истовремено са доношењем решења о одузимању дозволе за рад банци, Народна банка Србије доноси решење о испуњености услова за покретање поступка стечаја.
С друге стране, банка против које је НБС донела решење о испуњености услова за покретање поступка стечаја може да покрене управни спор.
Редослед исплате поверилаца банке у стечају
Потраживања поверилаца банке у стечају утврђују се на испитном рочишту и исплаћују по редовима приоритета (исплатни редови). Они се исплаћују тек након исплате оних износа који су осигурани законом. Након тога се исплаћују потраживања поверилаца преосталих након исплате осигураног износа.
Закон уређује да се потом „наплаћује“ држава односно потраживања по основу јавних прихода доспела у последња три месеца пре отварања поступка стечаја (осим доприноса за пензијско и инвалидско осигурање запослених).
Следе потраживања Народне банке Србије, укључујући и потраживања по основу кредита одобрених банци која нису намирена у потпуности због разлике у вредности средстава обезбеђења.
Четврти ред су потраживања поверилаца по основу депозита, осим депозита банака и других финансијских институција, а након тога следе још два реда исплата за друге поверице.
На седмом месту су потраживања поверилаца који су и акционари банке, изузев потраживања по основу оснивачког капитала које се намирује из вишка деобне масе у складу са законом којим се уређује стечај привредних друштава, прописује закон.
