Oduzeta dozvola za rad Alta banci: Noćno saopštenje NBS o novoj meri
Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je na današnjoj sednici odluku o oduzimanju dozvole za rad ALTA banci a.d. Beograd. Agencija za osiguranje depozita biće rešenjem suda imenovana za stečajnog upravnika.
Ovako glasi saopštenje Narodne banke Srbije kojom je oduzeta dozvola za rad Alti. Kako se vidi na sajtu NBS, ono je objavljeno sa današnjim datumom odnosno 31. oktobrom.
Takođe, informacija na društvenoj mreži X, postavljena je između dva i tri sata ujutro.
Forbes Srbija tražio je komentar Alta banke na ovu odluku koji ćemo objaviti kada ga dobijemo.
Razlozi za oduzimanje dozvole
Kako se navodi u saopštenju NBS, Izvršni odbor je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile kontrolne aktivnosti koje su bile usmerene na to da banka poveća nivo likvidnosti.
„Utvrđeno je da se u prethodnom periodu, finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, te da postoji mogućnost dodatnog pogoršanja finansijskog stanja ili likvidnosti banke i s tim u vezi da su ugroženi interesi deponenata banke“, ističe NBS.
U saopštenju se ističe da su se stekli uslovi za oduzimanje dozvole za rad banke, u skladu sa Zakonom o bankama. I da je, s tim u vezi, Narodna banka Srbije donela navedenu odluku kako bi zaštitila interese deponenata i očuvala stabilnost finansijskog sistema.
„Agencija za osiguranje depozita će u roku od sedam radnih dana omogućiti isplate osiguranih iznosa i raspolaganja sredstvima deponentima u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita“, navela je NBS.
Inače, kako se može videti na sajtu Narodne banke, ova institucija je tokom prepodneva promenila datum saopštenja.
Blokada
Na sajtu Narodne banke takođe se može videti da je nakon ove odluke banka u blokadi. Ona je stupila na snagu juče.
Kada je reč o razlozima zašto neko privredno društvo ili banka ulazi u stečaj, neki od ključnih razloga koji moraju da budu ispunjeni jeste, kako je to definisano Zakonom o stečaju, trajnija nesposobnost plaćanja ili preteća nesposobnost plaćanja, kao i prezaduženost.
Tokom dana pojavio se i iznos blokade koji iznosi okruglo milijardu dinara.
Podsetimo, NBS je 27. oktobra objavila saopštenje „povodom navoda u medijima u vezi s transferima novčanih sredstava finansijskih institucija“.
„Zbog navoda koji se pojavljuju u medijima Narodna banka Srbije ističe da se transferi novčanih sredstava finansijskih institucija obavljaju redovnim kanalima platnog prometa, u skladu sa važećim propisima i utvrđenim procedurama. Narodna banka Srbije kontinuirano vrši nadzor i kontrolu poslovanja svih banaka u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. U tom smislu, iznošenje i širenje neproverenih tvrdnji ne doprinosi objektivnom informisanju javnosti, već može izazvati neopravdanu zabrinutost i narušiti poverenje u stabilnost finansijskog sistema“, navela je tada NBS.
Dodaje se da odgovorno javno informisanje podrazumeva proveru informacija i uzdržavanje od neodgovornih izjava koje mogu izazvati paniku. Očuvanje ugleda Narodne banke Srbije i poverenja javnosti u njen rad podrazumeva da se o aktivnostima ove institucije govori na osnovu proverenih činjenica, uz poštovanje profesionalne odgovornosti.
Rezultati
Mereno neto bilansnom aktivom, a prema poslednjim podacima NBS, ažuriranim poslednjeg dana jula, Alta banka je bila deveta banka po veličini na tržištu Srbije. Odnosno drži 2,9% tržišta. Raspolagala je sa 214,9 milijardi dinara aktive odnosno oko 1,84 milijardi evra.
Kako se može videti iz podataka sa sajta NBS, ova banka je u prvom kvartalu ove godine ostvarila dobit od 140,8 miliona dinara, a u drugom kvartalu još 244,37 miliona dinara.
Kako je Forbes Srbija pisao, Alta je u bankarskom sektoru beležila najbrži rast broj računa pravnih lica.
Prema podacima iz prošlogodišnjeg finansijskog izveštaja, banka je u 2025. imala 562 zaposlena. Ostvarila je neto dobit od 11,6 miliona evra.
Širenje poslovanja
Alta banka je deo poslovne grupacije Alta grupa. Grupacija posluje u nekoliko različitih sektora. Jedan od njih je hotelijerstvo i korisnik je državnih subvencija za razvoj hotela.
Takođe, Alta je nedavno ušla i u sektor maloprodaje preuzimanjem kompanije Idea Marketi preko svoje kompanije Alta Retail.
Alta se širila i u sektor nekretnina. Na mestu nekadašnje Jubmes banke u bloku 32, koju je Alta kupila, bilo je planirano podizanje velike zgrade. Reč je o visokoj zgradi koja je nazvana Alta kula.
Takođe, razvija i veliki građevinski projekat sa stambenim zgradama na mestu nekadašnje fabrike traktora IMT na Novom Beogradu.
Regionalna ekspanzija
Alta se širi i regionalno. Kupili su banku i osiguravajuću kuću u Severnoj Makedoniji. Takođe, kao deo grupacije se navodi i Alta pay u Crnoj Gori.
Putem akvizicije manjinskog udela u Adiko banci, a nakon dogovora sa Rajfajzen bankom koja je kupila većinski udeo u austrijskoj bankarskoj grupaciji, Alta bi trebalo da preuzme poslovanje Adiko banke u Srbiji, Crnoj Gori i BiH.
Poslovanje grupe
Kako je Forbes Srbija pisao, prema podacima iz finansijskog izveštaja, Alta grupa ostvarila je prošle godine ukupne prihode od 3,3 milijarde dinara. Godinu dana pre toga oni su iznosili 2,8 milijardi.
Istovremeno, ukupni rashodi rasli su sporije. Bili su 2,4 milijarde dinara, dok su 2024. iznosili 2,2 milijarde.
Neto dobit je zato povećana na 762 miliona dinara, dok je u 2024. iznosila 556 miliona.
Vlasnik
Alta banka je u stoodstotnom vlasništvu Alta group doo. Grupacija je u potpunom vlasništvu Davora Macure. Kako su mediji često navodili, svoj biznis je započeo putem razvoja poslovanja sa menjačnicama.
Na sajtu Alta banke je naveden kao predsednik Upravnog odbora, a u nastupu u medijima isticalo se da je „dr Davor Macura“.
Sredinom ovog meseca dospeo je u žižu javnosti i zato što su mu vlasti Crne Gore zabranile ulazak u tu zemlju.
Nedeljnik Radar nedavno je objavio i tekst o učešću banke putem kredita u poslu koji je uključivao stavljanje hipoteke na poslovni prostor u Palati Albanija.
Mediji u Srbiji su neretko uspeh Alte povezivali sa navodnom vezom vlasnika sa odlazećom vlašću. Kao argumenti su navođeni i poslovi prometa koje je Alta obavljala za državna preduzeća ili institucije poput MUP-a, EPS-a, Er Srbije, Parking servisa, AMSS-a.
Primetno je i da je biznismen Davor Macura u poslednje vreme tužio novinare, ali i druge osobe koje su ukazivale na veliki rast njegovog biznisa i to dovodile u vezu sa njegovom bliskošću sa, sada već, bivšom vlasti.
Veliki broj kompanija
Davor Macura u ličnom vlasništvu ili preko svojih kompanija ima veliki broj kompanija.
Pre svega tu je Alta banka. Ona u svom vlasništvu ima i privredno društvo Alta leasing.
U direktnom vlasništvu Davora Vacura odnosno na njegovo ime se vode preduzeća Alta retail (holding kompanija), Alta group (holding kompanija), Alta holding (još jedan holding), Campari International (izgradnja stambenih i nestambenih zgrada, ABL solvent (takođe izgradnja zgrada) i Alta pass registrovan za nespecijalizovanu trgovinu na veliko.
Preko Alta retaila, vlasnik je još nekoliko kompanija. Pre svega, Idea marketi doo koji je poznat po lancu prodavnica, a koja je kupljena od prethodnih vlasnika iz Hrvatske. Tu je i M-profil SPV koji se bavi upravljanjem nekretninama. Takođe, Alta retail je vlasnik Super kartica doo, firme registrovane za istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja. Vlasnik je i kompanije Enna fruit koja se bavi nespecijalizovanom trgovinom na veliko. Kao i preduzeća mStart Business Solutions d.o.o. (upravljanje računarskom opremom).
Posredstvom preduzeća Alta group je vlasnik firme Alta gold koja se bavi proizvodnjom nakita i srodnih predmeta. Alta group je i vlasnik 51% preduzeća Procoopac, još jednog koje se bavi izgradnjom stambenih zgrada.
Posao Agencije za osiguranje depozita
Prema Zakonu o Agenciji za osiguranje depozita, ova institucija upravlja obaveznim osiguranjem depozita kod banaka, „pod uslovima i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje osiguranje depozita i vrši isplatu osiguranih iznosa u skladu sa tim zakonom“.
U članu 9. zakona navodi se i da funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika nad bankama, društvima za osiguranje i davaocima finansijskog lizinga, Agencija obavlja u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banaka i društava za osiguranje i zakonom kojim se uređuje finansijski lizing.
„Agencija samostalno ili preko poverenika, izabranih sa liste licenciranih stečajnih upravnika, obavlja poslove stečajnog upravnika“, stoji u ovom članu.
Agencija je po ovom propisu dužna da postupke stečaja okonča, bez odlaganja, „u skladu sa načelom hitnosti utvrđenim odredbama zakona kojim se uređuje postupak stečaja i poštujući rokove utvrđene zakonom kojim se uređuje stečaj i likvidacija banka i društava za osiguranje“.
Vlada bliže uređuje postupak i rokove unovčenja imovine i namirenja poverilaca u postupcima koje vodi Agencija, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije, a u skladu sa propisima koji uređuju stečaj, navodi zakon.
Agencija je dužna da nakon jednog ili više unovčenja imovine čija kumulativna vrednost prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara, bez odlaganja, vrši namirenje poverilaca u skladu sa propisima koji uređuju stečaj i aktom Vlade.
Depoziti zaštićeni do iznosa od 50.000 evra
Zakonom o osiguranju depozita, uređeno je obavezno osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica kod banaka, radi zaštite depozita tih lica u slučaju stečaja ili likvidacije banke i restrukturiranja banke i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema.
Kako se navodi, osigurani iznos je iznos osiguranog depozita do 50.000 evra po deponentu u banci, i to po osnovu sledećih depozita:
(1) osiguranih dinarskih depozita – u dinarskoj protivvrednosti po zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji važi na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom,
(2) osiguranih deviznih depozita položenih u evrima,
(3) osiguranih deviznih depozita položenih u ostalim valutama (različitim od evra) – preračunatih u evre, po kursu evra prema svakoj pojedinačnoj valuti u kojoj su ti depoziti položeni, izračunatom na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i zvaničnog srednjeg kursa dinara prema toj valuti, koji važe na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom;
Praktično do ovog iznosa država garantuje da će isplatiti novac onima koji imaju novac u banci koja je došla u situaciju da se uvodi stečaj. A u članu 4. se navodi da je Agencija za osiguranje depozita ta koja osigurava položeni novac do propisanog iznosa.
Kako se isplaćuje novac
Zakon navodi da je agencija dužna da izvrši isplatu osiguranog iznosa u slučaju pokretanja postupka stečaja ili likvidacije banke.
Agencija najpre utvrđuje visinu osiguranog iznosa po deponentu, i to na osnovu salda (stanja) svih osiguranih depozita tog deponenta u banci na dan pokretanja postupka stečaja, uključujući i pripadajuću ugovorenu kamatu obračunatu do tog dana.
Potom agencija bira banku koja će isplatiti taj novac u ime agencije. .
Agencija je dužna i da u roku od tri radna dana od donošenja rešenja suda o pokretanju stečaja obavesti deponente o njihovim pravima i obavezama, datumu započinjanja isplate osiguranih iznosa i mestu isplate osiguranih iznosa. Zakon propisuje i da je potrebno da omogući deponentima da raspolažu sredstvima depozita do osiguranog iznosa u roku od sedam radnih dana od dana donošenja rešenja.
Isplata u dinarima i evrima
Zakon takođe propisuje da agencija, preko banke isplatioca, osigurani iznos za dinarske depozite isplaćuje u dinarima. Za devizne depozite u evrima i devizne depozite u ostalim valutama novac se isplaćuje u evrima. „Osigurani iznos za depozite u ostalim valutama (različitim od evra), obračunava se po kursu evra prema određenoj valuti, izračunatom na osnovu zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru i zvaničnog srednjeg kursa dinara prema toj valuti koji važe na dan pokretanja postupka stečaja, odnosno likvidacije nad bankom“, navodi se u zakonu.
Ako neko ima depozite i u dinarima i u devizama, agencija, preko banke isplatioca, isplaćuje osigurani iznos proporcionalno prema valutnoj strukturi osiguranih depozita deponenta u banci u dinarima i u devizama.
„Deponent koji nije saglasan sa obračunom visine osiguranog iznosa, može se obratiti Agenciji pisanim zahtevom za preispitivanje utvrđenog osiguranog iznosa“, stoji u zakonu.
Potraživanja deponenata po osnovu osiguranih iznosa depozita prenose se na agenciju. A ona se namiruju iz stečajne mase.
Stečaj nad bankom
Postupak stečaja nad bankom uređuje Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. Na samom početku navodi se da se postupak stečaja nad bankom pokreće rešenjem nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja, koje se donosi na osnovu rešenja NBS o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja nad bankom, odnosno društvom za osiguranje.
Postupak stečaja nad bankom i društvom za osiguranje sprovodi se i na predlog likvidacionog upravnika kad utvrdi da imovina likvidacionog dužnika nije dovoljna da podmiri sva potraživanja poverilaca, navodi zakon.
Zakon propisuje da istovremeno sa donošenjem rešenja o oduzimanju dozvole za rad banci, Narodna banka Srbije donosi rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja.
S druge strane, banka protiv koje je NBS donela rešenje o ispunjenosti uslova za pokretanje postupka stečaja može da pokrene upravni spor.
Redosled isplate poverilaca banke u stečaju
Potraživanja poverilaca banke u stečaju utvrđuju se na ispitnom ročištu i isplaćuju po redovima prioriteta (isplatni redovi). Oni se isplaćuju tek nakon isplate onih iznosa koji su osigurani zakonom. Nakon toga se isplaćuju potraživanja poverilaca preostalih nakon isplate osiguranog iznosa.
Zakon uređuje da se potom „naplaćuje“ država odnosno potraživanja po osnovu javnih prihoda dospela u poslednja tri meseca pre otvaranja postupka stečaja (osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih).
Slede potraživanja Narodne banke Srbije, uključujući i potraživanja po osnovu kredita odobrenih banci koja nisu namirena u potpunosti zbog razlike u vrednosti sredstava obezbeđenja.
Četvrti red su potraživanja poverilaca po osnovu depozita, osim depozita banaka i drugih finansijskih institucija, a nakon toga slede još dva reda isplata za druge poverice.
Na sedmom mestu su potraživanja poverilaca koji su i akcionari banke, izuzev potraživanja po osnovu osnivačkog kapitala koje se namiruje iz viška deobne mase u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj privrednih društava, propisuje zakon.
