
Листа Покрет за уједињење Усаме Зукорлића према прелиминарним резултатима освојила је довољан број гласова за улазак у Скупштину Србије.
Реченице које преносе сви медији.
„Ја лично и наш покрет смо против такве врсте политике. Ми ћемо колико сутра да закажемо састанак и да истражимо о чему се конкретно ради.
Ако се буде утврдило да било ко из СПП-а има икакве везе са тим што сте навели, биће најстроже санкционисан“, поручио је Зукорлић.
Текст из 2 чланка. 3 реченице преносе сви, у 2 се разликују.
Носилац листе „Покрет за уједињење“ Усаме Зукорлић изјавио је да је та листа, према прелиминарним резултатима поновљеног гласања на парламентарним изборима, освојила довољан број гласова за улазак у Скупштину Србије.
Он је рекао да ће сачекати да Републичка изборна комисија потврди резултате, али да према њиховим обрачунима листа тренутно има око 12.500 гласова.
„Чекаћемо свакако да Републичка изборна комисија потврди резултате када их унесе у складу са укупним резултатима са свих 54 бирачка места.
Међутим, на основу онога што смо до овог тренутка израчунали, преко 300 гласова је довољно за мандат у Скупштини Републике Србије.
Самим тим, имамо у овом тренутку 12.500 гласова, што нам омогућује да имамо мандат у Скупштини Републике Србије, ако Бог да“, рекао је Зукорлић.
Резултати поновљеног гласања у Алексинцу под знаком питања: Шта кажу из Тужилаштва?
Коментаришући наводе посматрачке мисије Црта о могућој куповини гласова у корист његове листе на територији Алексинца, Зукорлић је рекао да је о томе сазнао из медија и најавио да ће покрет испитати те информације.
Јуче је одржано поновљено гласање на 53 бирачка места.
Студентска листа и листа Уједињена Србија остале су без једног посланичког места, а у Скупштину би требало да уђе мањинска бошњачка листа “Покрет за уједињење”, коју предводи Странка правде и помирења Усаме Зукорлића, иначе, министра без портфеља у техничкој влади.
На једном бирачком месту у општини Алексинац, Зукорлићева листа је освојила 53 гласа иако на изборима одржаним 25.октобра није имала ни један глас.
Откуд Зукорлићевој бошњачкој мањинској листи 53 гласа на једном бирачком месту у Алексинцу, главно је питање које се поставља након понављања гласања на 53 бирачка места.
Ни ово гласање није прошло без навода о неправилностима.
Највећу представљају сумње за куповину гласова од стране изборне листе коју предводи Усаме Зукорлић.
Такве наводе прикупили су посматрачи Црте.
“Ти наводи, и намерно кажем наводи, јер нису наши посматрачи лично сведочили било каквој куповини гласова, али јесу чули наводе од стране других лица, бирача који су долазили, и чланова бирачког одбора, да се о томе прича.
Ти наводи јесу апсолутно забрињавајући, имајући у виду неколико података.
Пре свега, да на изборима који су одржани 25. ова листа није имала ниједан глас на овом бирачком месту, као и податак који такође забрињава: да ова листа, када је прикупљала потписе у Алексинцу, није прикупила ниједан потпис подршке бирача”, каже Димитријевић.
Тек након поновљеног гласања Зукорлићева листа је освојила мандат у Скупштини.
Уместо од надлежних, прва најава истраге стигла је од Зукорлића.
„Ја лично и наш покрет смо против такве врсте политике.
Ми ћемо колико сутра да закажемо састанак и да истражимо о чему се конкретно ради.
Ако се буде утврдило да било ко из СПП-а има икакве везе са тим што сте навели, биће најстроже санкционисан“, поручио је Зукорлић.
Црта је током изборног дана саопштила да су њени посматрачи забележили појединачне случајеве могућег утицаја на вољу бирача, укључујући наводе о куповини гласова, вођењу паралелне евиденције бирача и присуству трећих лица на бирачким местима и испред њих.
Наводи о куповини гласова у корист листе „Покрет за уједињење“ забележени су, према саопштењу Црте, у Алексинцу.
На бирачком месту број 74 у селу Глоговица, у општини Алексинац, листа „Усаме Зукорлић – Покрет за уједињење“ није освојила ниједан глас 25. октобра, док је на поновљеном гласању 1. новембра добила 53 гласа.
Тео Тараниш, координатор у НВО Академска иницијатива “Форум 10”, каже за Инсајдер да је ова Зукорлићева изјава дошла под притиском новинара.
“Не верујем да ни господин Зукорлић, ни његова партија, ни било која друга партија у сличној ситуацији у данашњој Србији би приступила таквом послу да сама ради против себе, односно доказује или истражује шта се заиста десило на том бирачком месту, нарочито ако знамо да тај и такав изборни резултат њима у овом тренутку одговара и доноси им једно посланичко место”, указује Тараниш.
А шта раде они чији је испитивање оваквих навода заправо задатак?
Из Основног јавног тужилаштва за Инсајдер кажу - овај случај су уступили Вишем јавном тужилаштву у Нишу.
“Обавештавамо Вас да је Основно јавно тужилаштво формирало предмет и исти уступило на надлежно поступање Вишем јавном тужилаштву у Нишу - Посебном одељењу за сузбијање корупције, правцу евентуалног извршења кривичног дела Давање и примање мита у вези са гласањем из чл. 156 ст. 1 КЗ, те да је за даље информације потребно да се обратите том Тужилаштву”, рекли су нам из алексиначког тужилаштва.
Из нишког тужилаштва још чекамо одговор.
У делу јавности на делу је дилема - да ли ове оптужбе воде поништавању изборног процеса.
Димитријевић напомиње да од синоћ тече рок за приговоре од 72 сата и да се тек након тога може говорити о закључењу изборних резултата у Алексинцу.
“Оно што морамо да имамо у виду, то је да је записник са овог бирачког места уредан, потписан од стране 14 чланова бирачког одбора, који нису унели било какве примедбе или наводе о било каквом ометању самог гласања.
Евентуални кривични поступци који би се сада покренули за утврђивање одговорности ко је и шта радио у вези са кривичним делом примање и давање мита, немају директну последицу на сам изборни процес.
Дакле, не воде по аутоматизму обарању бирачког места и понављању избора”, каже Димитријевић.
Тараниш подвлачи да уколико се догоди да овај мандат ипак припадне Странци правде и помирења, тај мандат остаје трајно под знаком питања у смислу његове легитимност
“И то је нешто што ће, у ствари, бацити сенку на тај посланички мандат и на Странку правде и помирења, која га је добила на такав начин”, каже он.
Из Црте поручују да је важно да се изађе из зачараног круга некажњивости за кривична дела против бирачког права.
У томе је требало да помогне и обавезно упуству врховне јавне тужитељке Загорке Доловац према којима тужилаштва морају експресно да реагују у оваквим случајевима и да о свему обавештавају јавност.