Vučić gubi dominaciju u medijima: Raspada li se sistem koji mu je godinama čuvao vlast

Хронологија

1. 28. окт
   BBC na srpskom (отвара се у новом прозору)

   RTS i RTV: Smene i ostavke, Studentska lista ‚ne prihvata izvinjenje‘

   RTS i RTV: Smene i ostavke, Studentska lista 'ne prihvata izvinjenje' Radio-televizija Srbije (RTS), nacionalni Javni servis koji plaćaju svi građani Srbije, u danima posle izbora, pretrpela je značajne promene. Posle… Цео текст

   RTS i RTV: Smene i ostavke, Studentska lista 'ne prihvata izvinjenje'

   Radio-televizija Srbije (RTS), nacionalni Javni servis koji plaćaju svi građani Srbije, u danima posle izbora, pretrpela je značajne promene.

   Posle ostavke Manje Grčić na mestu direktorke RTS-a i smenjivanja dosadašnje glavne urednice Informativnog programa Bojane Mlađenović, potom su smenjeni i svi koji su bili zaduženi za uređivanje najznačajnijih informativnih emisija.

   Ostavku je podneo i generalni direktor Radio-televizije Vojvodine (RTV) Goran Karadžić, sledeći ranije poteze Nenada Ćaćića, dosadašnjeg glavnog i odgovornog urednika i vršiteljke dužnosti direktorke Prvog programa radija RTV-a Verice Batić, objavljeno je na sajtu ove medijske kuće.

   Promene u RTS-u direktna su posledica pobede Studentske liste na parlamentarnim izborima i kraja dugogodišnje vladavine Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke.

   U Dnevniku, centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, 29. oktobra uveče, pročitana je izjava novog uredništva Informativnog programa, kao „prva mera izvinjenja", kako je rekao voditelj.

   „Ovo su prvi koraci ka, nadamo se, ozdravljenju RTS-a.

   „Predstoji nam rad na programskim sadržajima, a sve u javnom interesu. Želimo da vratimo vaše poverenje”, poručio je voditelj posle čitanja vesti o smenjivanju odgovornih u informativnim emisijama.

   Iz Studentskog pokreta su poručili da ne prihvataju izvinjenje, nego „samo ostavke”.

   Tokom antivladinih protesta izazvanih padom nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena, demonstranti su organizovali nekoliko skupova ispred RTS-a u centru Beograda, a tokom aprila 2025. dve nedelje su blokirali zgrade Javnog servisa.

   Studenti i opozicioni demonstranti bili su nezadovoljni izveštavanjem RTS-a kako o njihovim protestima, tako i uopšte o političkim i društvenim previranjima u zemlji, smatrajući da su na strani vlasti.

   Blokada je prekinuta kada je raspisan konkurs skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

   Pogledajte video: 'Dosta je laži' - studentska blokada RTS-a (april 2025.)

   Ko je sve smenjen u RTS-u?

   Vršilac dužnosti glavnog urednika Informativnog progama Borivoje Uskoković smenio je sa dužnosti urednike redakcija: Dopisništva Vesnu Šiljegović, Regiona Nikolinu Rakić, emisije ,Oka’ Gorislava Papića, sajta Zorana Stanojevića i Dijaspore Suzanu Gvozdenović.

   Smenjeni su i urednici glavne centralne informativne emisije Dnevnika u 19:30: Milica Nedić, Dušan Ubović i Ruža Jeremić Turudić, objavljeno je na sajtu RTS-a.

   Posle ostavke Manje Grčić, objavljeno je da će direktor biti Dejan Jovanović, njen dosadašnji zamenik, koji ima status vršioca dužnosti.

   Umesto Bojane Mlađenović, za vršioca dužnosti Informativnog programa imenovan je Borivoje Uskoković, dugogodišnji urednika Dnevnika.

   „Svesna sam da se u delu javnosti moj ostanak na funkciji privremeno doživljava kao prepreka promenama.

   „Ne želim da moja namera da obezbedim urednu primopredaju, bude razlog za dalje nepoverenje, napetosti ili podele... i zato sam odlučila da podnesem ostavku", napisala je Manja Grčić u pismu pročitano u Dnevniku RTS-a.

   Dodala je da veruje da RTS „mora da ostane stabilna, profesionalna institucija bez obzira ko je na njenom čelu i ko je na vlasti".

   Grčić je podnela ostavku dan pošto je Studentska lista tražila „deblokadu, departizaciju i oslobađanje RTS-a od političkih uticaja“.

   Kako je izgledalo prvo gostovanje predstavnika Studentske liste u Dnevniku?

   U centralnoj informativnoj emisiji RTS-a prvi put je 28. oktobra gostovao neko od predstavnika Studentske liste, zatraživši od Javnog servisa da ubuduće zaista bude u službi građana.

   Nemanja Karović, kandidat za poslanika Studentske liste i docent na Učiteljskom fakultetu, kritikovao je dosadašnji odnos RTS-a prema studentskom pokretu i izveštavanje u protekle gotovo dve godine.

   Podsetio je na pogrdne nazive kojima su novinari na RTS-u nazivani studenti tokom dve godine.

   Navodeći više primera „flagrantnih neistina" izrečenih u programu javnih servisa, dodao je da je uporedo RTS „pokazivao servilan odnos prema režimu SNS-a, koji nije bio saradnički, nego saučesnički".

   Posledica je bila, rekao je Karović, „krivljenje realne slike stvari i kontinuirano i sistematično obmanjivanje gledalaca, suprotno od onoga što je uloga i zakonska obaveza RTS-a".

   Ukazao je da je Dnevnik prethodnog dana „12 minuta posvetio studentskom pokretu, koliko nije dobio za prethodnih 45 dana".

   „Studentski pokret ne želi da nametne rukovodstvo, kontrolu i dominaciju nad RTS-om, već da se vrati u okvire zakona, da postupa po procedurama i da radi u korist građana, nevezano za to ko je na vlasti.

   „Računamo na ljude u RTS-u koji su profesionalni i pošteni koji će omogućiti da se vrati u zakonske okvire", zaključio je Karović.

   Tvrdi da postoje ozbiljne indicije da je odlazeća vlast pokušala da iz Poštanske štedionice iznese oko milijardu dinara i da je to sprečeno.

   „To je moglo da ugrozi finansijski sistem i likvidnost banke i dovede do poremećaja u redovnoj isplati plata i penzija", rekao je.

   Iz Poštanske štedionice demantovali su njegove tvrdnje.

   Karović je pomenuo i medije u vlasništvu Telekoma, koje ta kompanija, kako tvrdi, pokušava da ugasi zbog „istraživačkog rada" i da Studentska lista zahteva ostavku direktora.

   BBC nije mogao da potvrdi nijednu od dve iznete tvrdnje.

   Izvinjenje zaposlenih u Radio-televiziji Vojvodine

   Prvog dana posle parlamentarnih izbora 25. oktobra, Dnevnik Radio-televizije Vojvodina u 17 sati počeo je čitanjem izvinjenja gledaocima zbog „jednostranog izveštavanja".

   Iste večeri grupa demonstranata ušla je u provladinu privatnu televiziju Informer u Beogradu, da bi se potom okupili ispred zgrade privatne televizije Pinka, čiji je vlasnik Željko Mitrović, blizak raznim prethodnim vlastima.

   Srbija se strmoglavila na listi slobode medija za čak 44 mesta od 2013. godine i spada u grupu zemalja gde je „teška situacija“, navode Reporteri bez granica.

   Prema Indeksu slobode medija, Srbija je u 2026. godini na 104. mestu, od ukupno 180 zemalja i među najgore rangiranim evropskim zemljama, podaci su ove organizacije.

   Ko je Manja Grčić?

   Pre nego što je u februaru ove godine stupila na čelo RTS-a, zamenivši dugogodišnjeg direktora Dragana Bujoševića, Manja Grčić je više od 20 godina radila kao novinarka i medijska menadžerka.

   U intervjuima je govorila da je radila na B92, čije je generalna direktorka bila od 2011. do 2013, zatim je bila savetnica za odnose sa javnošću u američkoj Agenciji za međunarodni razvoja (USAID) i direktorka firme „Medija sistem“ u okviru televizije Pink.

   Bila je i direktorka slovenačke televizije TV3 i za korporativne i regulatorne poslove u okviru Antena grupe za Srbiju i Crnu goru.

   Sa funkcije direktorke Prve televizije otišla je 2019, a naredne godine osnovala je K1.

   Suvlasnica je firme Minacord Media sa kompozitorom i pevačem Željkom Joksimovićem, pod čijim okriljem radi televizija K1 koju je osnovala, a bila je i direktorka novinske agencije Tanjug.

   Krajem aprila 2021. Vlada Srbije izabrala ju je za članicu Upravnog odbora Beogradske filharmonije i na toj funkciji je bila do januara ove godine.

   Postala je generalna direktorka RTS-a u februaru 2026.

   Udruženje novinara Srbije je objavilo da iz diplome koju je Manja Grčić podnela na konkurs za generalnog direktora Radio-televizije Srbije (RTS) proizilazi da ona nosi 180 ESPB bodova stečenih akademskim obrazovanjem u Velikoj Britaniji.

   Zakon o javnim medijskim servisima predviđa da kandidat za generalnog direktora mora imati diplomu sa 240 ESPB bodova.

   Grčić je potom dostavila potvrdu da njena diploma sa Univerziteta u Lidsu ima neophodan broj bodova.

   Pogledajte i ovaj video tokom studentskih protesta: Pinokio, kobre i sendvič na protestu ispred RTS-a

2. 30. окт
   Радар (отвара се у новом прозору)

   Kraj jednog medijskog poretka?

   Jutro posle U nedelju uveče Aleksandar Vučić je priznao izborni poraz. U ponedeljak su se pojavili prvi znaci da se, pored političkih odnosa snaga, menja i način na koji mediji govore o vlasti, ali i način na koji… Цео текст

   Jutro posle

   U nedelju uveče Aleksandar Vučić je priznao izborni poraz. U ponedeljak su se pojavili prvi znaci da se, pored političkih odnosa snaga, menja i način na koji mediji govore o vlasti, ali i način na koji govore o sopstvenoj ulozi u njenom održavanju. Na Radio-televiziji Vojvodine, posle ostavke jednog od rukovodilaca informativnog programa, gledaocima je upućeno izvinjenje zbog godina jednostranog izveštavanja i prećutkivanja važnih pitanja. Istovremeno, pred redakcijama Informera i Pinka okupili su se građani, a upad u prostorije Informera otvorio je pitanja bezbednosti novinara, odgovornosti medija i granica protesta. Studentska lista osudila je upade i pozvala na uzdržavanje od revanšizma.

   Ovi događaji pokazuju da su mediji, koji su oblikovali sliku vlasti, sada i sami postali tema javne rasprave.

   Bilo bi preuranjeno zaključiti da se Vučićeva medijska mreža već raspada. Jedno izvinjenje ne menja sistem, a izborni poraz ne briše vlasničke, finansijske i političke veze koje su duže od decenije određivale programe velikog broja medija. Odnos nove vlasti prema tom nasleđu, kao i reakcije samih redakcija, reći će mnogo toga o Srbiji posle izbora.

   Šta će se dogoditi sa televizijama u kojima je Vučić bio centralna politička figura, vrhovni tumač događaja, onaj koji je nametao ne samo teme, već i način razgovora o njima? Hoće li vlasnici i urednici ovih medija ostati odani čoveku koji više nema izvesnost institucionalne moći? Hoće li pokušati da se prilagode novim okolnostima, predstave se kao profesionalno nezavisni ili nastaviti da funkcionišu kao medijska mreža sada najvećeg opozicionog političkog bloka?

   Vučiću su i posle poraza potrebni mediji: da ostane prisutan, zadrži pristalice, ponudi svoju verziju događaja i sačuva prostor za politički povratak. Za to mu nije neophodno da kontroliše sve televizije. Dovoljno je da u delu medijskog prostora njegovo tumačenje i dalje bude jedino koje se ozbiljno računa

   Istovremeno, šta će se dogoditi sa samim Vučićem kada (ili ako) jednog dana ustanovi da više nije dovoljno da se pojavi pred kamerama da bi njegova izjava automatski postala glavna vest?

   Vlast može da se izgubi za jednu noć. Medijska moć ne. O njenoj budućnosti neće odlučivati samo izborni rezultat već i vlasnici, urednici, novinari, regulatorna tela i publika.

   Kada se vernost više ne podrazumeva

   Smenom vlasti menjaju se i računice onih koji su karijere i poslove gradili na bliskosti sa njom. To se naročito jasno vidi u medijima, gde su se ideološka bliskost, ekonomski interes i zavisnost od političkih centara moći godinama preplitali.

   Motivi različitih medija su varirali, ali je rezultat njihovog rada bio isti – stvaranje bezrezervne podrške Vučićevoj politici, dominantno pozitivno predstavljanje njegovih odluka i sistematsko osporavanje, pa i otvoreno napadanje, klevetanje i targetiranje njegovih protivnika. Izborni poraz neće automatski ukloniti početne motive medija, ali su sada promenjene okolnosti u kojima oni deluju.

   Pred medijskim vlasnikom koji je bio u povlašćenom položaju pojaviće se pitanje održivosti njegovog poslovnog modela. Pred urednikom koji je profesionalni „autoritet“ gradio na političkoj lojalnosti otvoriće se pitanje sopstvene budućnosti. Novinaru koji je pristajao na pritiske ili autocenzuru možda se prvi put ukazuje prostor da radi drugačije. Neki će želeti da sačuvaju postojeće odnose, drugi će pokušati da se prilagode, a treći će možda iskoristiti promenu okolnosti da se vrate u okvire profesionalnih standarda koje ranije nisu mogli ili nisu želeli da primenjuju.

   Neće, naravno, svi reagovati isto, a razlike u njihovim odlukama će pokazati ko je zaista spreman da menja dosadašnju praksu.

   Politička naklonost se retko prekida velikim javnim gestovima i radikalnim trenutnim obrtima. Mnogo češće ona slabi postepeno, kroz niz skoro neprimetnih uredničkih odluka. Televizija ne mora da počne da kritikuje Vučića da bi prestala da funkcioniše kao „njegova“ televizija. Dovoljno je da mu se govor više ne prenosi u celosti, da se njegova izjava proverava, a ne samo ponavlja, da se naslov ne izvodi iz njegove procene događaja, već iz samog događaja. Dovoljno je da vest o Vučićevoj reakciji prestane da bude važnija od vesti na koju reaguje. Promena je naizgled mala, ali suštinska. Ona označava trenutak u kojem uređivačke odluke ponovo postaju posao novinara, a ne potreba i mogućnost političara da određuje šta će biti vest, koliko će biti važna i kako će biti predstavljena.

   Zato nije presudno samo koliko će televizija i dalje podržavati Vučića. Važnije je koliko medija će i dalje prihvatati njegovu procenu šta zaslužuje pažnju građana, a šta bi trebalo da bude u funkciji javnog interesa.

   Deo medija ostaće uz Vučića. Drugi će menjati ton, neki možda i političke saveznike. Tek tada će se jasnije videti koliko je uređivačka politika bila stvar profesionalnog izbora, a koliko zavisila od toga ko raspolaže vlašću. Zato je važnije pitanje od broja Vučićevih budućih televizijskih nastupa sledeće: hoće li promena vlasti doneti drugačija pravila rada medija ili samo drugačijeg čoveka kojem će se ti mediji prilagođavati

   Decenijama teorija medija govori o sposobnosti medijskih organizacija da određuju „dnevni red“ javne rasprave, da nameću teme o kojima će se govoriti i misliti. U Srbiji je tokom Vučićeve vladavine taj odnos uglavnom bio obrnut: politički centar moći određivao je teme, njihovu važnost i poželjni način tumačenja, dok su servilni, najbrojniji i najveći mediji takav dnevni red samo reprodukovali i pojačavali. Vučić zato čak i ne mora da ostane bez publike. Za njega bi mnogo ozbiljniji gubitak bio kada bi prestao da određuje ritam političkog života i teme kojima se bavi čitavo društvo.

   Čiji su zapravo mediji?

   Jedan od razloga zbog kojih je preuranjeno govoriti o brzom nestanku Vučićevog medijskog uticaja jeste činjenica da politička smena ne podrazumeva automatsku promenu medijskog vlasništva. U izveštaju Reutersovog instituta za novinarstvo za 2026. godinu navodi se da su u srpskom medijskom sistemu sve nacionalne komercijalne televizije u vlasništvu kompanija povezanih sa političkim elitama, dok je državni Telekom istovremeno postao veliki vlasnik televizijskih kanala, distributer sadržaja i jedan od značajnih oglašivača. Takva struktura nije nastala preko noći i neće nestati promenom parlamentarne većine.

   Zato će u narednom periodu biti neophodno pratiti tokove novca, distribuciju kanala i konkretne uredničke odluke. Promena tona u studiju može biti zanimljiva trivija za društvene mreže, ali sama po sebi ništa ne govori o promeni sistema.

   Vučiću su i posle poraza potrebni mediji: da ostane prisutan, zadrži pristalice, ponudi svoju verziju događaja i sačuva prostor za politički povratak. Za to mu nije neophodno da kontroliše sve televizije. Dovoljno je da u delu medijskog prostora njegovo tumačenje i dalje bude jedino koje se ozbiljno računa.

   Vlasništvo i politička vernost, pritom, nisu isto. Privatna televizija može ostati politički bliska Vučiću i nakon što on izgubi vlast, a javni servis može nastaviti da bude zavisan od političkih centara moći čak i kada se promeni vlada. Isto tako, medij koji je podržavao vlast može promeniti uređivačku politiku bez promene vlasnika, ali takva promena nije obavezno dokaz da je taj medij postao nezavisan. Upravo tu se otvara i pitanje koje bi moglo da obeleži narednu fazu društveno-političkog života u Srbiji: može li Vučić, nakon što je izgubio vlast, zadržati dovoljno snažnu medijsku mrežu da preko nje i dalje oblikuje dobar deo javnog života?

   U izveštaju Reutersovog instituta za novinarstvo za 2026. godinu navodi se da su u srpskom medijskom sistemu sve nacionalne komercijalne televizije u vlasništvu kompanija povezanih sa političkim elitama, dok je državni Telekom istovremeno postao veliki vlasnik televizijskih kanala, distributer sadržaja i jedan od značajnih oglašivača

   Takav scenario nije nemoguć, a ni nelogičan. Politička organizacija koja je osvojila gotovo 40 odsto glasova ima brojno biračko telo, političku infrastrukturu i društveni uticaj koji neće nestati sa promenom vlade. Mediji koji nastave da joj budu bliski mogli bi da postanu važan instrument održavanja političkog identiteta, mobilizacije pristalica i osporavanja poteza nove vlasti. Međutim, ako politička bliskost medija nastavi da se pretvara u sistematsko prikrivanje činjenica, diskreditovanje neistomišljenika ili zamenu novinarskog rada političkom propagandom – što smo gledali proteklih godina – tada se odgovornost za zaštitu javnog interesa mora momentalno naći pred regulatornim i drugim nadležnim telima. Njihov zadatak neće biti da procenjuju političku podobnost medija, već da dosledno primenjuju zakon, utvrđuju konkretne povrede profesionalnih i zakonskih obaveza i izriču mere kada za to postoje uslovi. Baš je odsustvo takve institucionalne reakcije omogućavalo da se politička propaganda predstavlja kao redovno informisanje.

   Kad građanin Vučić prestane da bude glavna vest

   Tokom godina Vučićeve vlasti u Srbiji je normalizovana ideja da nijedan važan događaj nije potpun dok ga on ne objasni, ne rastumači, ne dodeli mu vrednost, pozitivnu ili negativnu. Ekonomske odluke, međunarodni odnosi, društveni sukobi, infrastrukturni projekti, izbori, protesti, pa čak i događaji koji nisu neposredno povezani sa politikom, često su dobijali dodatni medijski život kroz reakciju bivšeg predsednika. Čak su i najave njegovih obraćanja bile medijski događaji. Javnost je unapred pripremana za ono što će on reći, zatim bi usledio sam nastup, a potom dani u kojima bi drugi političari, novinari i komentatori raspravljali o izgovorenom. Jedan govor proizvodio je veliki broj novih sadržaja, a politički „dnevni red“ formirao se oko njegovih poruka.

   Posle izbornog poraza to više neće ili ne mora biti pravilo.

   Vučić i dalje može da organizuje konferencije, daje intervjue, objavljuje video-poruke onlajn, govori o političkim protivnicima i komentariše poteze nove vlasti. I dalje će postojati veliki broj građana zainteresovanih za njegove stavove. Ali, više nema razloga da se njegovo mišljenje o svakom događaju podrazumeva kao događaj za sebe. Za javnost to može biti gotovo neprimetna promena, ali za političara čija je medijska strategija počivala na stalnoj prisutnosti, ona predstavlja fundamentalnu promenu položaja jer njegov politički uticaj nije zavisio samo od toga koliko često je govorio, već i od toga kakav status je njegov govor imao u javnom prostoru.

   U Srbiji je normalizovana ideja da nijedan važan događaj nije potpun dok ga Vučić ne objasni, ne rastumači, ne dodeli mu vrednost, pozitivnu ili negativnu. Ekonomske odluke, međunarodni odnosi, društveni sukobi, infrastrukturni projekti, izbori, protesti, pa čak i događaji koji nisu neposredno povezani sa politikom, često su dobijali dodatni medijski život kroz reakciju bivšeg predsednika.

   Izjave predsednika imaju neposrednu institucionalnu relevantnost, ali komentari opozicionog lidera su samo jedna od brojnih interpretacija u javnom prostoru. To ne znači da bi Vučićeve izjave trebalo medijski ignorisati, na kraju krajeva, to je političar iza kojeg stoji veliki broj birača i kao takav ima legitimno mesto u javnoj raspravi. Ali, ogromna je razlika između prava da se tvoja izjava čuje i privilegije (neki bi rekli – medijske zloupotrebe) da svi moraju da te slušaju, u svako doba dana i o svakoj temi u društvu. Vučićev budući medijski položaj zavisiće od te razlike. Ukoliko bar delimično sačuva mrežu politički bliskih televizija, tabloida i digitalnih platformi, moći će da nastavi da proizvodi sopstvenu stvarnost i da održava direktan odnos sa pristalicama. Ipak, izvan tog medijskog kruga mogao bi da se suoči sa novim pravilima: sa novinarima koji postavljaju pitanja na koja neće moći da odgovori dugim monologom, sa urednicima koji neće prekidati program zbog njegovog obraćanja i sa javnošću čiju pažnju neće moći da preplavljuje i zahteva, pozivajući se na autoritet funkcije.

   Posle mnogo godina mogao bi da se nađe u situaciji da za pažnju publike mora da se izbori, umesto da mu ona unapred bude obezbeđena.

   Između oslobađanja i preuzimanja medija

   Pitanje budućnosti Vučićevog medijskog uticaja neodvojivo je od pitanja šta će nova vlast uraditi sa postojećim medijskim sistemom. Studentska lista već je zatražila promene u rukovodstvu RTS-a i oslobađanje javnog servisa od političkih uticaja, a kao jedan od prioriteta najavila je i promene u regulatornom okviru. U tom procesu postojaće očekivanja javnosti da se preispitaju prethodne uređivačke odluke, nepravilnosti u finansiranju i politički uticaji na medije. Način na koji se te promene budu sprovodile biće jedan od važnih testova nove vlasti.

   Iskustva političkih tranzicija pokazuju da je mnogo lakše promeniti ljude na čelu medijskih institucija nego pravila po kojima te institucije funkcionišu. Ukoliko se prethodna politička kontrola samo zameni novom, medijski sistem neće postati nezavisan. Promeniće se samo politička adresa kojoj će mediji biti lojalni. Zahtevi za profesionalnom odgovornošću i otklanjanjem političkog uticaja trebalo bi da se oslone na brojne povrede zakona, etičkih standarda, prava zaposlenih ili pravila javnog finansiranja, koje bi se sankcionisale kroz odgovarajuće postupke, dok se uređivačka nezavisnost ne može uspostavljati pritiscima, pretnjama ili upadima u redakcije. U suprotnom, Vučić bi mogao da dobije još jedan komunikacioni resurs – priliku da svaku meru prema medijima koji su mu bliski predstavi kao politički progon, bez obzira na njenu stvarnu pravnu osnovu. Ako se to dogodi, biće teže razlikovati opravdane zahteve za odgovornošću od političkog obračuna sa nepodobnim redakcijama.

   Nova vlast će zato svoj odnos prema medijima morati da pokaže na delu. Ne time koga će televizije ubuduće podržavati, već time da li će urednici moći da rade bez političke prinude, pa i onda kada kritikuju one koji su pobedili na izborima.

   Život posle glavne uloge

   Konačno, možda se najveća promena u Vučićevom političkom životu neće dogoditi onog dana kada bude formirana nova vlada, niti kada na ključne državne funkcije budu imenovani novi ljudi, već kada se u društvu dogodi nešto važno, a niko ne bude imao potrebu da sazna šta on o tome misli. Takav trenutak ne bi značio da je nestao njegov politički uticaj, niti da je njegova stranka izgubila mogućnost da ponovo osvoji vlast, ali bi bio simptom ozdravljenja sadašnjeg javnog i medijskog života u kom je svaki događaj morao proći kroz njegovu interpretaciju da bi dobio konačno političko značenje. Upravo će mediji odlučivati o tome koliko će se brzo i u kojoj meri ta promena desiti.

   U procesu promene rukovodstva u RTS-u postojaće očekivanja javnosti da se preispitaju prethodne uređivačke odluke, nepravilnosti u finansiranju i politički uticaji na medije. Način na koji se te promene budu sprovodile biće jedan od važnih testova nove vlasti.

   Deo medija ostaće uz Vučića. Drugi će menjati ton, neki možda i političke saveznike. Tek tada će se jasnije videti koliko je uređivačka politika bila stvar profesionalnog izbora, a koliko zavisila od toga ko raspolaže vlašću. Zato je važnije pitanje od broja Vučićevih budućih televizijskih nastupa sledeće: hoće li promena vlasti doneti drugačija pravila rada medija ili samo drugačijeg čoveka kojem će se ti mediji prilagođavati?

   Dosadašnje vlasti u Srbiji teško su odustajale od uticaja na javni servis i komercijalne emitere. Studentski pokret je u dvogodišnjem organizovanju i komunikaciji sa građanima pokazao spremnost da odstupi od ustaljenih političkih obrazaca. Odnos prema medijima biće zahtevan ispit, naročito kada kritike budu upućene njemu. Zato prava promena neće biti u tome da nova vlast zauzme medijski prostor koji je Vučić koristio, već da prihvati i afirmiše ideju da taj prostor ne pripada nijednoj vlasti.

3. 10:53
   Цензоловка (отвара се у новом прозору) најранији у каталогу

   Смена власти и могуће промене: Крај једног медијског поретка?

   Јутро после У недељу увече Александар Вучић је признао изборни пораз. У понедељак су се појавили први знаци да се, поред политичких односа снага, мења и начин на који медији говоре о власти, али и начин на који… Цео текст

   Јутро после

   У недељу увече Александар Вучић је признао изборни пораз. У понедељак су се појавили први знаци да се, поред политичких односа снага, мења и начин на који медији говоре о власти, али и начин на који говоре о сопственој улози у њеном одржавању. На Радио-телевизији Војводине, после оставке једног од руководилаца информативног програма, гледаоцима је упућено извињење због година једностраног извештавања и прећуткивања важних питања. Истовремено, пред редакцијама Информера и Пинка окупили су се грађани, а упад у просторије Информера отворио је питања безбедности новинара, одговорности медија и граница протеста. Студентска листа осудила је упаде и позвала на уздржавање од реваншизма.

   Ови догађаји показују да су медији, који су обликовали слику власти, сада и сами постали тема јавне расправе.

   Било би преурањено закључити да се Вучићева медијска мрежа већ распада. Једно извињење не мења систем, а изборни пораз не брише власничке, финансијске и политичке везе које су дуже од деценије одређивале програме великог броја медија. Однос нове власти према том наслеђу, као и реакције самих редакција, рећи ће много тога о Србији после избора.

   Шта ће се догодити са телевизијама у којима је Вучић био централна политичка фигура, врховни тумач догађаја, онај који је наметао не само теме, већ и начин разговора о њима? Хоће ли власници и уредници ових медија остати одани човеку који више нема извесност институционалне моћи? Хоће ли покушати да се прилагоде новим околностима, представе се као професионално независни или наставити да функционишу као медијска мрежа сада највећег опозиционог политичког блока?

   Истовремено, шта ће се догодити са самим Вучићем када (или ако) једног дана установи да више није довољно да се појави пред камерама да би његова изјава аутоматски постала главна вест?

   Власт може да се изгуби за једну ноћ. Медијска моћ не. О њеној будућности неће одлучивати само изборни резултат већ и власници, уредници, новинари, регулаторна тела и публика.

   Када се верност више не подразумева

   Сменом власти мењају се и рачунице оних који су каријере и послове градили на блискости са њом. То се нарочито јасно види у медијима, где су се идеолошка блискост, економски интерес и зависност од политичких центара моћи годинама преплитали.

   Мотиви различитих медија су варирали, али је резултат њиховог рада био исти – стварање безрезервне подршке Вучићевој политици, доминантно позитивно представљање његових одлука и систематско оспоравање, па и отворено нападање, клеветање и таргетирање његових противника. Изборни пораз неће аутоматски уклонити почетне мотиве медија, али су сада промењене околности у којима они делују.

   Пред медијским власником који је био у повлашћеном положају појавиће се питање одрживости његовог пословног модела. Пред уредником који је професионални „ауторитет“ градио на политичкој лојалности отвориће се питање сопствене будућности. Новинару који је пристајао на притиске или аутоцензуру можда се први пут указује простор да ради другачије. Неки ће желети да сачувају постојеће односе, други ће покушати да се прилагоде, а трећи ће можда искористити промену околности да се врате у оквире професионалних стандарда које раније нису могли или нису желели да примењују.

   Неће, наравно, сви реаговати исто, а разлике у њиховим одлукама ће показати ко је заиста спреман да мења досадашњу праксу.

   Политичка наклоност се ретко прекида великим јавним гестовима и радикалним тренутним обртима. Много чешће она слаби постепено, кроз низ скоро неприметних уредничких одлука. Телевизија не мора да почне да критикује Вучића да би престала да функционише као „његова“ телевизија. Довољно је да му се говор више не преноси у целости, да се његова изјава проверава, а не само понавља, да се наслов не изводи из његове процене догађаја, већ из самог догађаја. Довољно је да вест о Вучићевој реакцији престане да буде важнија од вести на коју реагује. Промена је наизглед мала, али суштинска. Она означава тренутак у којем уређивачке одлуке поново постају посао новинара, а не потреба и могућност политичара да одређује шта ће бити вест, колико ће бити важна и како ће бити представљена.

   Зато није пресудно само колико ће телевизија и даље подржавати Вучића. Важније је колико медија ће и даље прихватати његову процену шта заслужује пажњу грађана, а шта би требало да буде у функцији јавног интереса.

   Део медија остаће уз Вучића. Други ће мењати тон, неки можда и политичке савезнике. Тек тада ће се јасније видети колико је уређивачка политика била ствар професионалног избора, а колико зависила од тога ко располаже влашћу. Зато је важније питање од броја Вучићевих будућих телевизијских наступа следеће: хоће ли промена власти донети другачија правила рада медија или само другачијег човека којем ће се ти медији прилагођавати

   Деценијама теорија медија говори о способности медијских организација да одређују „дневни ред“ јавне расправе, да намећу теме о којима ће се говорити и мислити. У Србији је током Вучићеве владавине тај однос углавном био обрнут: политички центар моћи одређивао је теме, њихову важност и пожељни начин тумачења, док су сервилни, најбројнији и највећи медији такав дневни ред само репродуковали и појачавали. Вучић зато чак и не мора да остане без публике. За њега би много озбиљнији губитак био када би престао да одређује ритам политичког живота и теме којима се бави читаво друштво.

   Чији су заправо медији?

   Један од разлога због којих је преурањено говорити о брзом нестанку Вучићевог медијског утицаја јесте чињеница да политичка смена не подразумева аутоматску промену медијског власништва. У извештају Реутерсовог института за новинарство за 2026. годину наводи се да су у српском медијском систему све националне комерцијалне телевизије у власништву компанија повезаних са политичким елитама, док је државни Телеком истовремено постао велики власник телевизијских канала, дистрибутер садржаја и један од значајних оглашивача. Таква структура није настала преко ноћи и неће нестати променом парламентарне већине.

   Зато ће у наредном периоду бити неопходно пратити токове новца, дистрибуцију канала и конкретне уредничке одлуке. Промена тона у студију може бити занимљива тривија за друштвене мреже, али сама по себи ништа не говори о промени система.

   Вучићу су и после пораза потребни медији: да остане присутан, задржи присталице, понуди своју верзију догађаја и сачува простор за политички повратак. За то му није неопходно да контролише све телевизије. Довољно је да у делу медијског простора његово тумачење и даље буде једино које се озбиљно рачуна.

   Власништво и политичка верност, притом, нису исто. Приватна телевизија може остати политички блиска Вучићу и након што он изгуби власт, а јавни сервис може наставити да буде зависан од политичких центара моћи чак и када се промени влада. Исто тако, медиј који је подржавао власт може променити уређивачку политику без промене власника, али таква промена није обавезно доказ да је тај медиј постао независан. Управо ту се отвара и питање које би могло да обележи наредну фазу друштвено-политичког живота у Србији: може ли Вучић, након што је изгубио власт, задржати довољно снажну медијску мрежу да преко ње и даље обликује добар део јавног живота?

   У извештају Реутерсовог института за новинарство за 2026. годину наводи се да су у српском медијском систему све националне комерцијалне телевизије у власништву компанија повезаних са политичким елитама, док је државни Телеком истовремено постао велики власник телевизијских канала, дистрибутер садржаја и један од значајних оглашивача

   Такав сценарио није немогућ, а ни нелогичан. Политичка организација која је освојила готово 40 одсто гласова има бројно бирачко тело, политичку инфраструктуру и друштвени утицај који неће нестати са променом владе. Медији који наставе да јој буду блиски могли би да постану важан инструмент одржавања политичког идентитета, мобилизације присталица и оспоравања потеза нове власти. Међутим, ако политичка блискост медија настави да се претвара у систематско прикривање чињеница, дискредитовање неистомишљеника или замену новинарског рада политичком пропагандом – што смо гледали протеклих година – тада се одговорност за заштиту јавног интереса мора моментално наћи пред регулаторним и другим надлежним телима. Њихов задатак неће бити да процењују политичку подобност медија, већ да доследно примењују закон, утврђују конкретне повреде професионалних и законских обавеза и изричу мере када за то постоје услови. Баш је одсуство такве институционалне реакције омогућавало да се политичка пропаганда представља као редовно информисање.

   Кад грађанин Вучић престане да буде главна вест

   Током година Вучићеве власти у Србији је нормализована идеја да ниједан важан догађај није потпун док га он не објасни, не растумачи, не додели му вредност, позитивну или негативну. Економске одлуке, међународни односи, друштвени сукоби, инфраструктурни пројекти, избори, протести, па чак и догађаји који нису непосредно повезани са политиком, често су добијали додатни медијски живот кроз реакцију бившег председника. Чак су и најаве његових обраћања биле медијски догађаји. Јавност је унапред припремана за оно што ће он рећи, затим би уследио сам наступ, а потом дани у којима би други политичари, новинари и коментатори расправљали о изговореном. Један говор производио је велики број нових садржаја, а политички „дневни ред“ формирао се око његових порука.

   После изборног пораза то више неће или не мора бити правило.

   Вучић и даље може да организује конференције, даје интервјуе, објављује видео-поруке онлајн, говори о политичким противницима и коментарише потезе нове власти. И даље ће постојати велики број грађана заинтересованих за његове ставове. Али, више нема разлога да се његово мишљење о сваком догађају подразумева као догађај за себе. За јавност то може бити готово неприметна промена, али за политичара чија је медијска стратегија почивала на сталној присутности, она представља фундаменталну промену положаја јер његов политички утицај није зависио само од тога колико често је говорио, већ и од тога какав статус је његов говор имао у јавном простору.

   У Србији је нормализована идеја да ниједан важан догађај није потпун док га Вучић не објасни, не растумачи, не додели му вредност, позитивну или негативну. Економске одлуке, међународни односи, друштвени сукоби, инфраструктурни пројекти, избори, протести, па чак и догађаји који нису непосредно повезани са политиком, често су добијали додатни медијски живот кроз реакцију бившег председника.

   Изјаве председника имају непосредну институционалну релевантност, али коментари опозиционог лидера су само једна од бројних интерпретација у јавном простору. То не значи да би Вучићеве изјаве требало медијски игнорисати, на крају крајева, то је политичар иза којег стоји велики број бирача и као такав има легитимно место у јавној расправи. Али, огромна је разлика између права да се твоја изјава чује и привилегије (неки би рекли – медијске злоупотребе) да сви морају да те слушају, у свако доба дана и о свакој теми у друштву. Вучићев будући медијски положај зависиће од те разлике. Уколико бар делимично сачува мрежу политички блиских телевизија, таблоида и дигиталних платформи, моћи ће да настави да производи сопствену стварност и да одржава директан однос са присталицама. Ипак, изван тог медијског круга могао би да се суочи са новим правилима: са новинарима који постављају питања на која неће моћи да одговори дугим монологом, са уредницима који неће прекидати програм због његовог обраћања и са јавношћу чију пажњу неће моћи да преплављује и захтева, позивајући се на ауторитет функције.

   После много година могао би да се нађе у ситуацији да за пажњу публике мора да се избори, уместо да му она унапред буде обезбеђена.

   Између ослобађања и преузимања медија

   Питање будућности Вучићевог медијског утицаја неодвојиво је од питања шта ће нова власт урадити са постојећим медијским системом. Студентска листа већ је затражила промене у руководству РТС-а и ослобађање јавног сервиса од политичких утицаја, а као један од приоритета најавила је и промене у регулаторном оквиру. У том процесу постојаће очекивања јавности да се преиспитају претходне уређивачке одлуке, неправилности у финансирању и политички утицаји на медије. Начин на који се те промене буду спроводиле биће један од важних тестова нове власти.

   Искуства политичких транзиција показују да је много лакше променити људе на челу медијских институција него правила по којима те институције функционишу. Уколико се претходна политичка контрола само замени новом, медијски систем неће постати независан. Промениће се само политичка адреса којој ће медији бити лојални. Захтеви за професионалном одговорношћу и отклањањем политичког утицаја требало би да се ослоне на бројне повреде закона, етичких стандарда, права запослених или правила јавног финансирања, које би се санкционисале кроз одговарајуће поступке, док се уређивачка независност не може успостављати притисцима, претњама или упадима у редакције. У супротном, Вучић би могао да добије још један комуникациони ресурс – прилику да сваку меру према медијима који су му блиски представи као политички прогон, без обзира на њену стварну правну основу. Ако се то догоди, биће теже разликовати оправдане захтеве за одговорношћу од политичког обрачуна са неподобним редакцијама.

   Нова власт ће зато свој однос према медијима морати да покаже на делу. Не тиме кога ће телевизије убудуће подржавати, већ тиме да ли ће уредници моћи да раде без политичке принуде, па и онда када критикују оне који су победили на изборима.

   Живот после главне улоге

   Коначно, можда се највећа промена у Вучићевом политичком животу неће догодити оног дана када буде формирана нова влада, нити када на кључне државне функције буду именовани нови људи, већ када се у друштву догоди нешто важно, а нико не буде имао потребу да сазна шта он о томе мисли. Такав тренутак не би значио да је нестао његов политички утицај, нити да је његова странка изгубила могућност да поново освоји власт, али би био симптом оздрављења садашњег јавног и медијског живота у ком је сваки догађај морао проћи кроз његову интерпретацију да би добио коначно политичко значење. Управо ће медији одлучивати о томе колико ће се брзо и у којој мери та промена десити.

   У процесу промене руководства у РТС-у постојаће очекивања јавности да се преиспитају претходне уређивачке одлуке, неправилности у финансирању и политички утицаји на медије. Начин на који се те промене буду спроводиле биће један од важних тестова нове власти.

   Део медија остаће уз Вучића. Други ће мењати тон, неки можда и политичке савезнике. Тек тада ће се јасније видети колико је уређивачка политика била ствар професионалног избора, а колико зависила од тога ко располаже влашћу. Зато је важније питање од броја Вучићевих будућих телевизијских наступа следеће: хоће ли промена власти донети другачија правила рада медија или само другачијег човека којем ће се ти медији прилагођавати?

   Досадашње власти у Србији тешко су одустајале од утицаја на јавни сервис и комерцијалне емитере. Студентски покрет је у двогодишњем организовању и комуникацији са грађанима показао спремност да одступи од устаљених политичких образаца. Однос према медијима биће захтеван испит, нарочито када критике буду упућене њему. Зато права промена неће бити у томе да нова власт заузме медијски простор који је Вучић користио, већ да прихвати и афирмише идеју да тај простор не припада ниједној власти.

4. 08:21
   Index (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 32 сата 18 мин после првог

   Što se to događa s Vučićevim medijima nakon njegova pada?

   PRVI postizborni tjedan u Srbiji prate brojne napetosti, a jedno od ključnih pitanja je i budući odnos medija na kojima je nositelj poražene izborne liste i donedavni srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić gradio svoju… Цео текст

   PRVI postizborni tjedan u Srbiji prate brojne napetosti, a jedno od ključnih pitanja je i budući odnos medija na kojima je nositelj poražene izborne liste i donedavni srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić gradio svoju dugogodišnju vladavinu.

   Studentski pokret zatražio je ovaj tjedan bržu tranziciju vlasti i ostavke čelnika u policiji, obavještajnim službama, pravosuđu, prorežimskim medijima te hitan popis zatečenog stanja i sprječavanje uništavanja dokumentacije u javnim institucijama i poduzećima, što Vučić naziva "revolucionarnim terorom".

   Prve promjene postale su očite na javnim servisima – uslijedio je val ostavki i smjena u upravi i uredništvu Radio-televizije Vojvodine (RTV) i Radio-televizije Srbije (RTS), uz isprike gledateljima "za sve izostavljeno u prethodnom razdoblju".

   "Ovo su prvi koraci"

   "Ovo su prvi koraci k, nadamo se, ozdravljenju RTS-a... Predstoji nam rad na programskim sadržajima, a sve u javnom interesu. Želimo vratiti vaše povjerenje", poručio je novi urednički kolegij informative RTS-a u priopćenju pročitanom u udarnom večernjem dnevniku u četvrtak.

   Prethodno su ostavke podnijeli glavni urednik i dio uredništva u RTV-u, uslijedila je i ostavka direktorice RTS-a, te smjene urednice informativnog programa i unutar pojedinih redakcija na čiji su rad i političku pristarnost prema Vučiću i SNS-u godinama ukazivali civilno društvo, oporba i studentski pokret.

   Tijekom skoro dvogodišnjih prosvjeda studentski pokret skoro da nije bio objektivno vidljiv u programima RTS-a, RTV-a, ali i brojnih provladnih kabelskih i televizija s nacionalnim opsegom.

   U petak je ostavku podnio i direktor RTV-a Goran Karadžić, a Željko Mitrović, vlasnik komercijalne TV Pink, koja ima medijsku mrežu i u regiji, najavio je otkaze za oko tisuću djelatnika.

   Raspad Vučićeve mreže

   Upravo su mediji bili jedna od okosnica Vučićeve vladavine, a nakon pobjede Studentske liste pred redakcijama Informera i Pinka okupile su se skupine nezadovoljnika. Program TV Informer, propagandistički naklonjene Vučiću i SNS-u, nakratko je prekinut upadom mase u studio.

   Tekst se nastavlja ispod oglasa

   Studentska lista promptno je osudila upade i pozvala na suzdržavanje od revanšizma, istodobno tražeći odgovornost za javnu riječ, višegodišnje kršenje profesionalnih kodeksa, uključujući i kaznenu odgovornost za raspirivanje mržnje prema političkim neistomišljenicima i oponentima.

   Teoretičarka medija i profesorica na Fakultetu dramskih umjetnosti (FDU) Ana Martinoli u autorskom tekstu za tjednik Radar otvorila je pitanje što će se dogoditi s političarem čija je moć počivala na medijskoj dominaciji kada mu televizije prestanu poticati središnje mjesto u javnom životu.

   Hoće li mu ostati odani?

   "Bilo bi preuranjeno zaključiti da se Vučićeva medijska mreža već raspada. Jedna isprika ne mijenja sustav, a izborni poraz ne briše vlasničke, financijske i političke veze koje su duže od desetljeća određivale programe velikog broja medija", konstatira Martinoli.

   Pitanje je i hoće li sad vlasnici i urednici tih medija "ostati odani čovjeku koji više nema izvjesnost institucionalne moći" ili će se pokušati prilagoditi novim okolnostima, nudeći se kao profesionalno neovisni ili će nastaviti funkcionirati kao medijska mreža sada najvećeg oporbenog bloka.

   Vučiću zasad najodanije medijsko uporište ostaju TV Informer i istoimeni tabloid koji ga, poslije otvorene i navijačke podrške u kampanji, i dalje nazivaju "predsjednikom", ali i "liderom oporbe".

   Konstatirajući da su Vučiću i poslije poraza mediji itekako potrebni da "ostane prisutan, zadrži pristaše, ponudi svoju verziju događaja i sačuva prostor za politički povratak", Martinoli kaže kako mu za to "nije neophodno da kontrolira sve televizije" i da je "dovoljno da u dijelu medijskog prostora njegovo tumačenje i dalje bude jedino koje se ozbiljno računa".

   Ana Martinoli sugerira kako je sada važnije koliko medija će i dalje prihvaćati Vučićevu procjenu "što zaslužuje pažnju građana, a što bi trebalo biti u funkciji javnog interesa" i da će odnos nove vlasti prema tom nasljeđu, kao i reagiranja unutar redakcija, "reći mnogo toga o Srbiji poslije izbora".

   ovdje.

   Znate li nešto više o temi ili želite prijaviti grešku u tekstu? Kliknite

   Ovo je

   Homepage nacije.

   desk@index.hr ili klikom

   ovdje. Atraktivne fotografije i videe plaćamo.

   Imate važnu priču? Javite se na

   Želite raditi na Indexu? Prijavite se

5. 08:22
   HRT (отвара се у новом прозору)

   Vučić osim poraza na izborima gubi i dominaciju u medijima

   Aleksandar Vučić Prvi postizborni tjedan u Srbiji prate brojne napetosti, a jedno od ključnih pitanja je i budući odnos medija na kojima je nositelj poražene izborne liste i donedavni srbijanski predsjednik Aleksandar… Цео текст

   Aleksandar Vučić

   Prvi postizborni tjedan u Srbiji prate brojne napetosti, a jedno od ključnih pitanja je i budući odnos medija na kojima je nositelj poražene izborne liste i donedavni srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić gradio svoju dugogodišnju vladavinu.

   Studentski pokret zatražio je ovaj tjedan bržu tranziciju vlasti i ostavke čelnika u policiji, obavještajnim službama, pravosuđu, prorežimskim medijima te hitan popis zatečenog stanja i spriječavanje uništavanja dokumentacije u javnim institucijama i poduzećima, što Vučić naziva "revolucionarnim terorom".

   Prve promjene postale su očite na javnim servisima gdje je uslijedio val ostavki i smjena u upravi i uredništvu Radio-televizije Vojvodine (RTV) i Radio-televizije Srbije (RTS), uz isprike gledateljima "za sve izostavljeno u prethodnom razdoblju".

   - Ovo su prvi koraci k, nadamo se, ozdravljenju RTS-a... Predstoji nam rad na programskim sadržajima, a sve u javnom interesu. Želimo vratiti vaše povjerenje, poručio je novi urednički kolegij informative RTS-a u priopćenju pročitanom u udarnom večernjem dnevniku u četvrtak.

   Prethodno su ostavke podnijeli glavni urednik i dio uredništva u RTV-u, uslijedila je i ostavka direktorice RTS-a, te smjene urednice informativnog programa i unutar pojedinih redakcija na čiji su rad i političku pristarnost prema Vučiću i SNS-u godinama ukazivali civilno društvo, oporba i studentski pokret.

   Tijekom skoro dvogodišnjih prosvjeda studentski pokret skoro da nije bio objektivno vidljiv u programima RTS-a, RTV-a, ali i brojnih provladnih kabelskih i televizija s nacionalnim opsegom.

   U petak je ostavku podnio i direktor RTV-a Goran Karadžić, a Željko Mitrović, vlasnik komercijalne TV Pink, koja ima medijsku mrežu i u regiji, najavio je otkaze za oko tisuću djelatnika.

   Nije sigurno raspada li se Vučićeva mreža

   Upravo su mediji bili jedna od okosnica Vučićeve vladavine, a nakon pobjede Studentske liste pred redakcijama Informera i Pinka okupile su se skupine nezadovoljnika. Program TV Informer, propagandistički naklonjene Vučiću i SNS-u, nakratko je prekinut upadom mase u studio.

   Studentska lista promtno je osudila upade i pozvala na suzdržavanje od revanšizma, istodobno tražeći odgovornost za javnu riječ, višegodišnje kršenje profesionalnih kodeksa, uključujući i kaznenu odgovornost za raspirivanje mržnje prema političkim neistomišljenicima i oponentima.

   Teoretičarka medija i profesorica na Fakultetu dramskih umjetnosti (FDU) Ana Martinoli u autorskom tekstu za tjednik Radar otvorila je pitanje što će se dogaditi s političarem čija je moć počivala na medijskoj dominaciji kada mu televizije prestanu poticati središnje mjesto u javnom životu.

   - Bilo bi preuranjeno zaključiti da se Vučićeva medijska mreža već raspada. Jedna isprika ne mijenja sustav, a izborni poraz ne briše vlasničke, financijske i političke veze koje su duže od desetljeća određivale programe velikog broja medija, konstatira Martinoli.

   Pitanje je i hoće li sad vlasnici i urednici tih medija "ostati odani čovjeku koji više nema izvjesnost institucionalne moći" ili će se pokušati prilagoditi novim okolnostima, nudeći se kao profesionalno neovisni ili će nastaviti funkcionirati kao medijska mreža sada najvećeg oporbenog bloka.

   Vučiću zasad najodanije medijsko uporište ostaju TV Informer i istoimeni tabloid koji ga, poslije otvorene i navijačke podrške u kampanji, i dalje nazivaju "predsjednikom", ali i "liderom oporbe".

   Konstatirajući da su Vučiću i poslije poraza mediji itekako potrebni da "ostane prisutan, zadrži pristaše, ponudi svoju verziju događaja i sačuva prostor za politički povratak", Martinoli kaže kako mu za to "nije neophodno da kontrolira sve televizije" i da je "dovoljno da u dijelu medijskog prostora njegovo tumačenje i dalje bude jedino koje se ozbiljno računa".

   Ana Martinoli sugerira kako je sada važnije koliko medija će i dalje prihvatati Vučićevu procjenu "što zaslužuje pažnju građana, a što bi trebalo biti u funkciji javnog interesa" i da će odnos nove vlasti prema tom nasljeđu, kao i reagiranja unutar redakcija, "reći mnogo toga o Srbiji poslije izbora".

   Vijesti HRT-a pratite na svojim pametnim telefonima i tabletima putem aplikacija za iOS i Android. Pratite nas i na društvenim mrežama Facebook, Twitter, Instagram, TikTok i YouTube!

6. 19:10
   Vijesti (отвара се у новом прозору)

   Шта значи ликвидација Алта банке

   Последњих дана у Србији одлуке се доносе вртоглавом брзином, а поједине и у глуво доба ноћи. Неколико дана после тријумфа Студентске листе над Српском напредном странком (СНС) на изборима 25. октобра, Народна банка… Цео текст

   Последњих дана у Србији одлуке се доносе вртоглавом брзином, а поједине и у глуво доба ноћи.

   Неколико дана после тријумфа Студентске листе над Српском напредном странком (СНС) на изборима 25. октобра, Народна банка Србије (НБС) одузела је дозволу за рад Алта банци, у власништву бизнисмена Давора Мацура, блиског СНС-у.

   НБС је контролом утврдила да се финансијско стање банке знатно погоршало и да би могло додатно да се закомпликује, саопштили су два и по сата после поноћи 31. октобра.

   „Томе је претходила контрола, а одузима се рад како се не би угрозили интереси корисника", објашњава се у саопштењу НБС-а.

   Шта је тачно утврђено и у ком временском периоду је вршена контрола из НБС-а нису одговорили, али су за ББЦ рекли да ће у наредним данима обратити јавности.

   Многи руски држављани, који су се доселили у Србију од почетка рата у Украјини 2022. имали су рачуне о овој банци пошто је одржавала платни промет с Русијом у тренутку када су друге банке у Србији почеле да га обустављају и ограничавању.

   Алта банка је сарађивала и са државним предузећем Електропривреде (ЕПС) који је по њеном гашењу обавестио потрошаче да се рачун за уплату струје у Беоргаду мења.

   ЕПС ће детаљније информације саопштити званично ускоро, каже кратко Душко Живковић, директор предузећа, у телефонском разговору за ББЦ на српском.

   Како је дозвољено да се рачун за комуналије државне фирме плаћа преко рачуна приватне банке из НБС-а нису одговорили.

   Гашењем Алта банке банкарски систем Србије није угрожен јер је њено учешће у пословању било три одсто, објашњава Горан Радосављевић, економиста.

   „Могуће је да је заустављено на време, технички је добро урађено, а да ли је на време, то је друго питање.

   „Кључно питање је шта су узроци гашења. Не знамо када је почело пропадање и колико траје", додаје у разговору за ББЦ на српском.

   Четворо вицегувернера Народне банке Србије (НБС) позвало је Јавно тужилаштво да утврди све чињенице о одузимању дозволе за рад Алта банци у Београду, као и евентуалну кривичну одговорност НБС-а.

   Тврде да су тек на хитној ванредној седници Извршног одбора у петак 30. октобра увече, упознати са стварним стањем у Алта банци, које је драстично одступало од извештаја банке достављено НБС-у, преноси агенција Бета.

   Шта ће бити са депозитом корисника Алта банке?

   Неколико сати пошто је НБС издао саопштење, у Новом Саду су 31. октобра уснимљени редови кориника Алта банке и ти видеи се деле на друштвеним мрежама.

   „Викенд је, а тада генерално нема платног промета у пословној сфери и мало је времена да се људи усмере на друге банке и плате рачуне", објашњава економиста Радосављевић.

   „Депозити корисника су осигурани до 50.000 евра, а све преко тога ће зависити од самог стања банке што ми за сада не знамо", додаје.

   Све услуге су у складу са инструкцијама централне банке обустављене, а исплате осигураних депозита почеће 2. новембра (понедељак), кажу из Алта банке у писаном одговору за ББЦ на српском.

   Штедише ће благовремено бити обавештене у којим банкама ће моћи да подигну депозите, док ће се измиривање дуговања према банци наставити и пошто се покрене стечајни поступак, кажу из НБС-а.

   Све кредите ће вероватно преузети, односно откупити нека друга банка, указује професор Радосављевић.

   Подсећа да је у Србији било сличних ситуација 2011. када су затворене Агробанка, Развојна банка Војводине и Природна банка Београд, подсећа економиста Радосављевић.

   „НБС која је контролом увидела да су све те банке финансијски слабе, одузета је лиценца и отишло се у стечај, а неки процеси и даље трају.

   „Током кризе у Грчкој пропало је на десетине банака, али разлози су били другачији", додаје.

   Ко је Давор Мацура, власник Алта банке?

   Давор Мацура, власник Алта банке, упловио је у пословне воде 2008. године, отворивши мењачницу Алта у општини Земун, а касније је постао и председник Удружења мењача Србије.

   Оснивач је и председник Алта групе, а у априлу 2026. лист Блиц га је прогласио 15. најмоћнијим човеком у Србији.

   Алта банку направио је 2019. купивши Јубмес банку, некадашњу југословенску банку, чији је директор својевремено био Иван Стамболић, блиски сарадник Слободана Милошевића, а потом и политички ривал.

   Укупни нето пословни приходи (када се одбију порези и дохотци) Алта банке 2020. годину дана пре него што ће Мацура преузети били су мањи од шест милиона евра, писао је Радар.

   Четири године касније, пословни приходи повећани су на 42,7 милиона евра.

   ЕПС је у новембру 2023. ангажовало Алта пеј као посредника за електронско плаћање рачуна за струју преко и за апликацију „Увид у рачун“.

   'Алта групе' је у међувремену преузела и малопродајне трговинске ланце попут Идее, Роде, Меркатора, а недавно су купили банку и осигуравајућу кућу у суседној Северној Македонији.

   Мацура је преко фирме 'Даница Парк' сарађивао и са Николом Петровићем, кумом Александра Вучића, доскорашњим председником Србије, Миланом Радоичићем, контроверзним бизнисменом са севера Косова и супругом Звонка Веселиновића, који са Радоичићем послује на Косову, известио је истраживачки портал Бирн.

   Иако га медији описују као бизнисмена блиског СНС-у, нема јавних и званичних потврда је њен члан.

   Зграда Алта банке је до Фонда за пензијско-инвалидско осигурање (ПИО фонд) где је 30. октобра ушла Криминалистичка полиција по налогу Првог основног тужилаштва.

   ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

   Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [емаил протецтед]

   - 'Промене почињу одмах', поручује Студентска листа; Вучић их оптужује за 'терор'

   - Полиција у Министарству грађевинарства и ПИО фонду: Испитује се наводно 'сецкање доказа'

   - Наређење Загорке Доловац тужиоцима: 'Одмах спречите уништавање списа у државним институцијама'

   - Резултати избора 2026: Апсолутна већина Студентске листе у Скупштини Србије

   - РТС и РТВ: Смене и оставке, Студентска листа 'не прихвата извињење'

   Погледајте још:

7. 1. нов
   Slobodna Bosna (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 4 дана после првог

   SRBIJU ZAPLJUSNUO TALAS OSTAVKI I SMJENA: Vučićeva medijska mašinerija se raspada

   Regija VUČIĆ OPTUŽIO STUDENTE ZA DOGOVOR S KRIMINALNIM KLANOVIMA: "Bivšeg predsjednika da hapsite?" Prvu postizbornu sedmicu u Srbiji prate brojne napetosti, a jedno od ključnih pitanja je i budući odnos medija na… Цео текст

   Regija

   VUČIĆ OPTUŽIO STUDENTE ZA DOGOVOR S KRIMINALNIM KLANOVIMA: "Bivšeg predsjednika da hapsite?"

   Prvu postizbornu sedmicu u Srbiji prate brojne napetosti, a jedno od ključnih pitanja je i budući odnos medija na kojima je nositelj poražene izborne liste i donedavni srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić gradio svoju dugogodišnju vladavinu.

   Studentski pokret zatražio je ove sedmice bržu tranziciju vlasti i ostavke čelnika u policiji, obavještajnim službama, pravosuđu, prorežimskim medijima te hitan popis zatečenog stanja i spriječavanje uništavanja dokumentacije u javnim institucijama i poduzećima, što Vučić naziva "revolucionarnim terorom".

   Prve promjene postale su očite na javnim servisima – uslijedio je val ostavki i smjena u upravi i uredništvu Radio-televizije Vojvodine (RTV) i Radio-televizije Srbije (RTS), uz isprike gledateljima "za sve izostavljeno u prethodnom razdoblju".

   "Ovo su prvi koraci k, nadamo se, ozdravljenju RTS-a... Predstoji nam rad na programskim sadržajima, a sve u javnom interesu. Želimo vratiti vaše povjerenje", poručio je novi urednički kolegij informative RTS-a u priopćenju pročitanom u udarnom večernjem dnevniku u četvrtak.

   Prethodno su ostavke podnijeli glavni urednik i dio uredništva u RTV-u, uslijedila je i ostavka direktorice RTS-a, te smjene urednice informativnog programa i unutar pojedinih redakcija na čiji su rad i političku pristarnost prema Vučiću i SNS-u godinama ukazivali civilno društvo, opoziciju i studentski pokret.

   Tokom skoro dvogodišnjih prosvjeda studentski pokret skoro da nije bio objektivno vidljiv u programima RTS-a, RTV-a, ali i brojnih provladnih kabelskih i televizija s nacionalnim opsegom.

   U petak je ostavku podnio i direktor RTV-a Goran Karadžić, a Željko Mitrović, vlasnik komercijalne TV Pink, koja ima medijsku mrežu i u regiji, najavio je otkaze za oko hiljadu djelatnika.

   Upravo su mediji bili jedna od okosnica Vučićeve vladavine, a nakon pobjede Studentske liste pred redakcijama Informera i Pinka okupile su se skupine nezadovoljnika. Program TV Informer, propagandistički naklonjene Vučiću i SNS-u, nakratko je prekinut upadom mase u studio.

   Studentska lista promtno je osudila upade i pozvala na suzdržavanje od revanšizma, istodobno tražeći odgovornost za javnu riječ, višegodišnje kršenje profesionalnih kodeksa, uključujući i kaznenu odgovornost za raspirivanje mržnje prema političkim neistomišljenicima i oponentima.

   Teoretičarka medija i profesorica na Fakultetu dramskih umjetnosti (FDU) Ana Martinoli u autorskom tekstu za tjednik Radar otvorila je pitanje što će se dogaditi s političarem čija je moć počivala na medijskoj dominaciji kada mu televizije prestanu poticati središnje mjesto u javnom životu.

   "Bilo bi preuranjeno zaključiti da se Vučićeva medijska mreža već raspada. Jedna isprika ne mijenja sustav, a izborni poraz ne briše vlasničke, financijske i političke veze koje su duže od desetljeća određivale programe velikog broja medija", konstatira Martinoli.

   Pitanje je i hoće li sad vlasnici i urednici tih medija "ostati odani čovjeku koji više nema izvjesnost institucionalne moći" ili će se pokušati prilagoditi novim okolnostima, nudeći se kao profesionalno neovisni ili će nastaviti funkcionirati kao medijska mreža sada najvećeg opozicionog bloka.

   Vučiću zasad najodanije medijsko uporište ostaju TV Informer i istoimeni tabloid koji ga, poslije otvorene i navijačke podrške u kampanji, i dalje nazivaju "predsjednikom", ali i "liderom oporbe".

   Konstatirajući da su Vučiću i poslije poraza mediji itekako potrebni da "ostane prisutan, zadrži pristaše, ponudi svoju verziju događaja i sačuva prostor za politički povratak", Martinoli kaže kako mu za to "nije neophodno da kontrolira sve televizije" i da je "dovoljno da u dijelu medijskog prostora njegovo tumačenje i dalje bude jedino koje se ozbiljno računa".

   Ana Martinoli sugerira kako je sada važnije koliko medija će i dalje prihvatati Vučićevu procjenu "što zaslužuje pažnju građana, a što bi trebalo biti u funkciji javnog interesa" i da će odnos nove vlasti prema tom nasljeđu, kao i reagiranja unutar redakcija, "reći mnogo toga o Srbiji poslije izbora".

   Regija

   VUČIĆ OPTUŽIO STUDENTE ZA DOGOVOR S KRIMINALNIM KLANOVIMA: "Bivšeg predsjednika da hapsite?"

   Regija

   CRTA RAZOTRKILA SKANDAL: Zukorlićevoj listi naglo skočili glasovi u Aleksincu, Memić poziva na hitnu istragu zbog kupovine glasova!

   Regija

   ŠTA SE DEŠAVA S VLASNIKOM ALTA BANKE?: Oglasio se njegov branilac, otkrio šta slijedi

   Regija

   ANALIZA TONINA PICULE NAKON VUČIĆEVOG PADA: "Promjena vlasti u Beogradu ne znači kraj podrške Dodiku, Srbiju čeka politički haos!"

   Zdravlje

   UČESTALO DRIJEMANJE NIJE BEZAZLENO: Nova studija otkrila zabrinjavajuću povezanost s demencijom

   Evropa

   MELANIJINO PRIMIRJE DOBILO SUMORAN PREOKRET: Snimci otkrili šta su Rusi radili (VIDEO)

   Regija

   VUČIĆ OPTUŽIO STUDENTE ZA DOGOVOR S KRIMINALNIM KLANOVIMA: "Bivšeg predsjednika da hapsite?"

   Sport

   STIŽU VAŽNE VIJESTI IZ TORINA: Poznati prvi detalji o povredi Kerima Alajbegovića

   Vijesti

   TUŽILAŠTVO SE OGLASILO POVODOM AFERE OKO DODIKOVE VILE NA DEDINJU: "Predmet je u radu, status je..."

   Vijesti

   DONALD TRUMP NA FLORIDI OKUPLJA PRORUSKE SIMPATIZERE: Milorad Dodik mu glavni gost, isplivali detalji lobističke ofanzive prema krugovima u Washingtonu

   Vijesti

   "U SREBRENICI SMO TRENIRALI ZA VAS...": Kakve je poruke Saša Trivić slao građanima Srbije koji podržavaju novu vlast...

   Vijesti

   „A KOGA JE TREBALO DA OKUPLJA – ARAPE, MUSLIMANE?!“: Novi izljev bijesa iz Laktaša, Dodik potpuno izgubio kompas

   trenutak ...

8. 15:28
   Al Jazeera Balkans (отвара се у новом прозору) преузео дословно, 3 дана после првог

   Vučić gubi dominaciju u medijima: Raspada li se sistem koji mu je godinama čuvao vlast

   Prvi postizborni vikend u Srbiji prate brojne napetosti, a među ključnim pitanjima je i budući odnos medija na kojima je nositelj poražene izborne liste i donedavni srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić gradio svoju… Цео текст

   Prvi postizborni vikend u Srbiji prate brojne napetosti, a među ključnim pitanjima je i budući odnos medija na kojima je nositelj poražene izborne liste i donedavni srbijanski predsjednik Aleksandar Vučić gradio svoju dugogodišnju vladavinu, javlja Hina.

   Studentski pokret zatražio je bržu tranziciju vlasti i ostavke čelnika u policiji, obavještajnim službama, pravosuđu, prorežimskim medijima te hitan popis zatečenog stanja i sprečavanje uništavanja dokumentacije u javnim institucijama i preduzećima, što Vučić naziva “revolucionarnim terorom”.

   Nastavite čitati

   list of 4 items- list 1 of 4Daniel Serwer: Vučić bi se mogao vratiti prije nego što mislimo

   - list 2 of 4Od pada nadstrešnice do izbornog preokreta: Dvije godine borbe za odgovornost i pravdu u Srbiji

   - list 3 of 4Izbori u Srbiji: Glasanje će se ponoviti na 53 biračka mjesta

   - list 4 of 4Srbija: Četiri ključna koraka do formiranja novog parlamenta i vlade

   Prve promjene postale su očite na javnim servisima – uslijedio je val ostavki i smjena u upravi i uredništvu Radio-televizije Vojvodine (RTV) i Radio-televizije Srbije (RTS), uz isprike gledateljima “za sve izostavljeno u prethodnom razdoblju”.

   “Ovo su prvi koraci ka, nadamo se, ozdravljenju RTS-a. Predstoji nam rad na programskim sadržajima, a sve u javnom interesu. Želimo vratiti vaše povjerenje”, poručio je novi urednički kolegij Informativnog programa RTS-a u saopćenju pročitanom u udarnom večernjem dnevniku u četvrtak.

   Prethodno su ostavke podnijeli glavni urednik i dio uredništva u RTV-u, uslijedila je i ostavka direktorice RTS-a te smjene urednice Informativnog programa i urednika unutar pojedinih redakcija na čiji su rad i političku pristrasnost prema Vučiću i SNS-u godinama ukazivali civilno društvo, opozicija i Studentski pokret.

   Tokom gotovo dvogodišnjih protesta Studentski pokret gotovo da nije bio objektivno vidljiv u programima RTS-a, RTV-a, ali i brojnih provladnih kablovskih i televizija s nacionalnim opsegom.

   U petak je ostavku podnio i direktor RTV-a Goran Karadžić, a Željko Mitrović, vlasnik komercijalne TV Pink, koja ima medijsku mrežu i u regiji, najavio je otkaze za gotovo hiljadu radnika.

   Osuda napada

   Upravo su mediji bili jedna od okosnica Vučićeve vladavine, a nakon pobjede Studentske liste pred redakcijama Informera i Pinka okupile su se skupine nezadovoljnika. Program televizije Informer, propagandistički naklonjene Vučiću i SNS-u, nakratko je prekinut upadom mase u studio.

   Studentska lista promtno je osudila upade i pozvala na suzdržavanje od revanšizma, istodobno tražeći odgovornost za javnu riječ, višegodišnje kršenje profesionalnih kodeksa, uključujući i kaznenu odgovornost za raspirivanje mržnje prema političkim neistomišljenicima i oponentima.

   Teoretičarka medija i profesorica na Fakultetu dramskih umjetnosti (FDU) Ana Martinoli u autorskom tekstu za sedmičnik Radar otvorila je pitanje šta će se dogaditi s političarem čija je moć počivala na medijskoj dominaciji kada mu televizije prestanu poticati centralno mjesto u javnom životu.

   “Bilo bi preuranjeno zaključiti da se Vučićeva medijska mreža već raspada. Jedno izvinjenje ne mijenja sustav, a izborni poraz ne briše vlasničke, financijske i političke veze koje su duže od desetljeća određivale programe velikog broja medija”, konstatira Martinoli.

   Pitanje je hoće li sad vlasnici i urednici tih medija “ostati odani čovjeku koji više nema izvjesnost institucionalne moći” ili će se pokušati prilagoditi novim okolnostima, nudeći se kao profesionalno nezavisni ili će nastaviti funkcionirati kao medijska mreža sada najvećeg opozicijskog bloka.

   Vučiću zasad najodanije medijsko uporište ostaju TV Informer i istoimeni tabloid koji ga, poslije otvorene i navijačke podrške u kampanji, i dalje nazivaju “predsjednikom”, ali i “liderom opozicije”.

   Šta zaslužuje pažnju

   Konstatirajući da su Vučiću i poslije poraza mediji itekako potrebni da “ostane prisutan, zadrži pristaše, ponudi svoju verziju događaja i sačuva prostor za politički povratak”, Martinoli kaže kako mu za to “nije neophodno da kontrolira sve televizije” i da je “dovoljno da u dijelu medijskog prostora njegovo tumačenje i dalje bude jedino koje se ozbiljno računa”.

   Ana Martinoli sugerira kako je sada važnije koliko medija će i dalje prihvatati Vučićevu procjenu, “što zaslužuje pažnju građana, a što bi trebalo biti u funkciji javnog interesa” i da će odnos nove vlasti prema tom naslijeđu, kao i reagiranja unutar redakcija, “reći mnogo toga o Srbiji poslije izbora”.