Званично саопштење Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК) и Министарства унутрашњих послова о хапшењу власника „Алта банке“ Давора Мацуре (45) и двоје радника трезора отворило је једну од највећих загонетки у новијој историји Србије. Осумњиченима се ставља на терет да су из банкарског трезора неовлашћено изнели тачно 45.556.596.250 динара (што износи око 388 милиона евра у противвредности), чиме је банка директно оштећена.
Док тужилаштво објашњава правни механизам уласка у трезор, у јавности и међу клијентима банке преовладава неверица пред питањем: како је физички могуће изнети толику количину папирног новца, а да то нико не примети?
Шта каже званична истрага?
Према подацима МУП-а и тужилаштва, у акцији полиције и специјалних одељења за борбу против организованог финансијског криминала слободе су лишена три лица:
- Давор Мацура (45), власник и одговорно лице „Алта банке“ а.д. Београд, осумњичен за злоупотребу положаја одговорног лица.
- Г. М. (39), директор Одељења трезора и управљања готовином.
- И. П. (44), сарадник за трезорско пословање.
Истражни органи сумњају да су двојица запослених у трезору Мацури предавала своје приступне картице или су му личним присуством и коришћењем својих картица омогућавали неовлашћене улазе у банкарски трезор означен као „Депо“. Кроз више сукцесивних улазака у претходном периоду, све до 31. октобра 2026. године, осумњичени је износио новац из банке.
Инспектори и полиција су претресали централне просторије банке и стамбени простор осумњиченог више од 30 сати, током чега је урађен и детаљан попис затеченог новца у трезору. Народна банка Србије (НБС) је у међувремену одузела Алта банци дозволу за рад и покренула поступак стечаја због наглог погоршања ликвидности и финансијског стања. Осумњиченима је одређено полицијско задржавање до 48 сати ради саслушања у тужилаштву.
Логистички парадокс: Колико заиста тежи и заузима 45,5 милијарди динара?
Да би се разумело зашто су грађани и стручњаци затечени овим наводима, довољно је превести цифру од 45,5 милијарди динара у физичке параметре папирног новца:
Уколико је новац изношен у домаћој валути (динарима):
- Са новчаницама од 5.000 динара:
- Потребно је чак 9.111.319 новчаница.
- Укупна тежина износи око 9,1 тону чисте папирне масе.
- Запремина тог новца је око 11 кубних метара.Шта то значи у пракси? За превоз 9 тона новца потребна су бар два велика
- теретна камиона или читава флота наменских теретних комбија, уз опрему за утовар палета.
2. Са новчаницама од 2.000 динара:
- Тежина би скочила на више од 22 тоне, што захтева озбиљну транспортну флоту и индустријску логистику.
Уколико је износ посматран у девизама (око 388 милиона евра):
3. Са новчаницама од 200 евра:
- Реч је о око 1.945.000 новчаница (преко 19.400 свежњева).Укупна тежина је око 2 тоне (1.945 кг).
- Запремина износи око 2,4 кубна метра.
- Слагањем на под површине 2 × 2 метра, гомила би била висока око 60 цм, док би једна усправна гомила достигла висину од скоро 195 метара.
- Шта то значи у пракси? За транспорт ове количине потребно је између 25 и 40 великих кофера под пуним оптерећењем или један теретни комби до врха напуњен готовином.
Питања која муче јавност
Изношење толике количине терета из строго обезбеђеног банкарског објекта отвара низ практичних питања:
- Где је било обезбеђење и камере? Улазак у банкарски трезор покривен је вишеструким нивоима физицког обезбеђења, видеонадзором и сензорима покрета. Грађани се питају како су стотине џакова или кофера могле да прођу кроз ходнике банке неопажено.
- Да ли је новац изношен у папиру или електронски? Многи аналитичари указују на могућност да новац није физички ношен у џаковима на леђима, већ да се радило о књиговодственим и платним трансакцијама или фиктивним раздужењима трезора док су средства пребацивана на друге рачуне.
- Изостанак контроле надзорних органа: Јавност поставља питање како је могуће да Народна банка Србије и унутрашње контроле ниво готовине у трезору нису провериле раније, све док проблем са ликвидношћу није довео до одузимања дозволе.
Шта кажу адвокати?
Браниоци Давора Мацуре, адвокати Ахмед Делимеђац и Сеад Спаховић, наводе да се њихов клијент сам одазвао позиву полиције када су га позвали да дође у банку и да од суботе у 04:00 ујутру присуствује претресу. Одбрана тврди да Мацура није покушавао да побегне нити да се скрива од надлежних органа, док тужилаштво наставља проверу свих финансијских токова и потенцијалних трансфера ка иностранству.
Очекује се да саслушање осумњичених пред Јавним тужилаштвом за организовани криминал да прве званичне одговоре на питање где се налази изнети новац и на који је тачно начин изведена ова незапамћена операција.
