Rođena 1979. u Sarajevu.
U zvaničnoj biografiji navodi da se školovala u Libiji, Iraku, Zambiji i Šri Lanki.
„Ja sam imala jednu životnu situaciju koja je bila specifična, ja sam odrasla po celom svetu, otkad sam se rodila moj tata je radio u inostranstvu i mi smo živeli u inostranstvu, u Iraku, Libiji, govorim vam pre rata, inače sam iz Sarajeva. I rat nas je dočekao u Sarajevu te 1992. godine. Mnogo nekih teških situacija se tu desilo i čini mi se da mi je to bila negde i prekretnica da shvatiš da možeš kroz svašta da prođeš u životu. Da moraš da se boriš i ja sam znala kroz život i kad sam otišla da studiram i živela sama, ja sam od 18. godine živela sama u Engleskoj. Gradila sam sebe onako da ne propuštam nijednu životnu šansu, da je prepoznajem i znala sam da želim da budem uspešna. Da li sam znala da ću biti ovo danas što jesam – ne, ali sam znala da ću da uspem. Zato što me je život i moji roditelji, moja mama pre svega, su me primerima naučili da u životu treba da budeš uvek pobednik.“ (Telegraf, 30. 12. 2020. godine)
Kaže da je „oduvek bila lider“.
“Kad se seliš svake dve godine u novu državu i u novu školu, imaš dva izbora. Jedan izbor je da negde pokušaš da se prilagodiš situaciji i da polako pokušavaš da stekneš prijatelje, da nisu nametljiv. Drugi način, koji sam ja izabrala je – bum. Ja sam svaki put dolazila u nove škole i osvajala. Zato što mi je to bio mehanizam, u stvari, da se borim sa svojom nesigurnošću i sa svim onim što su mi bili najveći strahovi. Ja sam bila osoba koja bi došla u školu i posle mesec dana kandidovala se za predsednika škole. Mene niko nije znao. Ali ja sam bila taj tip… Kad kažem lider… Ja sam bila osoba koja je izabrala put da se nametnem i da izađem i da budem primećena. I to me nekako, čini mi se, dovelo dovde. Je l’ možeš da zamisliš da dođeš u Zambiju u školu? Recimo, ja sam prvi srednje išla u Zambiji, gde sam došla, u Lusaku, tu smo se doselili i upisali su me roditelji u internacionalnu školu. To su situacije za koje nisi pripremljen i naravno ti dođeš i sedneš na taj prvi čas i šta dolazi prvo – evaluacija situacije. Ti posmatraš i negde praviš plan. I moraš brzo da deluješ, inače ostaješ potpuno neprimećen. Tako da specifičnih anegdota sem te da sam se prijavala da budem predsednik škole… I postala predsednik škole, da se razumemo, sa veoma uspešnom kampanjom, koju sam vodila dva meseca i tako probila led. To je bilo na Šri Lanci, kad sam bila treći srednje.” (Telegraf, 30. 12. 2020. godine)
Ističe da je diplomirala novinarstvo „na fakultetu žurnalistike u Engleskoj“.
„Radila je kao novinar u BBC-ju, na TV B92, bila je savetnik za odnose sa javnošću u američkoj agenciji USAID, a na televiziji Pink direktor firme ‘Medija sistem'“, piše u biografiji.
Pre „Pinka“ bila je u PR službi G17 plus.
„Pre toga sam radila za Mlađana Dinkića, G17. I odlazila sam na ‘Pink’ kad je Mlađa gostovao. I svaki put kad bih došla na ‘Pink’ on je išao u studio, a ja sam sedela sa Željkom i Milicom čekajući njega da završi i pričali smo, pričali i Željko u nekom trenutku kaže – ja bih voleo da ti dođeš. Ja sam tada vodila PR službu G17, to mi je bila funkcija. Ja sam bila u PR službi kad su bili izbori, kad je G17 ušao u vlast i dobio, mislim, 13 odsto na izborima, ako se ne varam. I ja sam onda otišla kod Peđe Markovića da budem u Skupštini Srbije njegov PR. Tako da ja nisam odmah prešla na ‘Pink’, već tako sam ostvarila kontakt.” (Telekom Srbija, 1. 11. 2024. godine)
A 2006. postaje zamenica direktora „Foks“ televizije.
“Ja sam preko prijatelja, koji je bio Amerikanac došla na razgovor sa tadašnjim predstavnikom ‘Foksa’ u Srbiji Denom Bejtsom, koji je posle postao generalni direktor. Ja sam s njim imala četiri-pet razgovora i moja ideja je bila da ja budem direktor marketinga. U tom trenutku imam 26 godina, ali sam već na direktorskoj poziciji. Mnogo sam dugo na tim direktorskim pozicijama… I uglavnom, dva-tri razgovora, četvrti razgovor i meni kaže Den Bejts u jednom trenutku – da li bi ti bila moj zamenik. I ja kažem – bih. I ja se dogovorim s njim posle nekog vremena i ja sebi kažem: ‘Manja, šta ti znaš o postavljanju televizije iz nule?’. Ja sam direktor Medija sistema ‘Pinka’ koji je suštinski kao marketinška agencija koja servisira sve kompanije ‘Pinka. ‘Er Pink’ se otvara, mi radimo logo, radimo reklamni materijal, radimo reklamu, otvara se fabrika za CD-ove… Znači, ja sam bila direktorka jedne male marketing agencije koja je suštinski bila servis ‘Pinka’. (…) I da se vratim na Dena Bejtsa, ja sam prihvatila i to mi je prva ozbiljna funkcija i ne mogu da kažem da to nije bilo suludo sa moje strane danas kad gledam. Ali sam nekako mislila da ja to mogu sve. I OK, ja sam mnogo učila i ‘Foks’ je bio za mene jedna od najvećih lekcija zato što smo postavili televiziju bukvalno iz nule.” (Telekom Srbija, 1. 11. 2024. godine)
Od 2008. je u Sloveniji bila na poziciji direktorke nacionalne televizije TV3 Slovenija, koja pripada MTG (Modern Times Group).
Početkom 2011. postala je generalna direktorka Radio-televizije B92.
„Manjino bogato međunarodno i domaće iskustvo u televizijskoj industriji, novinarstvu i menadžmentu sigurno će doprineti realizaciji ambicioznih poslovnih planova i daljem razvoju televizije B92 na medijskom tržištu Srbije’, izjavio je član Upravnog odbora B92, koji je do sada obavljao tu funkciju, Stefanos Papadopulos.“ (NUNS, 1. 2. 2011. godine)
Na toj funkciji bila je do 2013, „nakon čega se priključuje Antena Grupi u okviru koje je bila na poziciji direktora korporativnih i regulatornih poslova“.
U to vreme sa programa TV B92 skinuta je emisija „Utisak nedelje“, autorke Olje Bećković.
„U utorak (4.novembar) PG Mreža i Vi obavestili ste javnost da ste pozvali predsednika Borda direktora TV B92 Verana Matića, izvršnog direktora Stefanosa Papadopulosa i direktorku korporativnih i regulatornih poslova Antena Grupe za jugoistočnu Evropu Manju Grčić da 9. novembra gostuju u emisiji ‘Utisak nedelje’. Šta su vam odgovorili? Hoće li doći? ‘Do sada imamo samo odgovor direktorke korporativnih i regulatornih poslova Antena Grupe za jugoistočnu Evropu Manje Grčić da, naravno, neće doći. Istina, taj odgovor nije stigao nama, ali jeste objavljen u službenom glasniku Informer, što svakako ima veću specifičnu težinu. (…) U tom obavezujućem papiru jasno piše da se emisija emituje na osnovnom kanalu, a da B92 ima pravo da je reprizira na info kanalu. Nikakvih nesporazuma oko cene emisije nije bilo. Nikada kao razlog za promenu ugovora nije pomenut pad gledanosti ili neisplativost. Naprotiv, nuđena mi je značajno veća cena da pređem na medijski nepostojeći info kanal. Nikada nisam dobila odgovor kako je moguće da privatni vlasnik ima interes da plaća, a da ne zarađuje. Takve poslovne odluke se po mom najdubljem utisku donose samo pod političkim pritiskom. Sigurna sam da Manja Grčić o tome zna mnogo više od Verana Matića – ko je zvao, koliko puta, kad i šta je tražio’, kazala je Olja Bećković.“ (nenadzoric.com, 7. 11. 2014. godine)
U junu 2015. postala je direktorka „Antena grupe“ za Srbiju i Crnu Goru.
„Za poslovanje i rukovođenje operacijama ‘Antena grupe’ u Srbiji i Crnoj Gori ubuduće će biti odgovorna Manja Grčić. U svojoj novoj ulozi, ona će realizovati strategiju za tekuće medijske poslove zemaljskih kanala ‘Prva’, ‘Prva Crna Gora’, kablovskog kanala ‘Prva Plus’, kao i digitalni pristup portfoliju, uključujući internet strane „www.prva.rs“ i „www.vice.com/rs“. Grčićeva će i dalje rukovoditi korporativnim i regulatornim poslovima ‘Antena grupe’ u jugostočnoj Evropi.“ (Alo, 9. 6. 2015. godine)
U maju 2019. otišla je sa funkcije direktorke Prve televizije, nakon što je krajem 2018. Prvu TV i TV O2 kupila kompanija „Kopernikus“ za 180 miliona evra.
„Kompanija ‘Kopernikus Corporation ltd’ i Manja Grčić, koja je obavljala funkciju direktora Prve televizije, danas su sporazumno postigli dogovor o prestanku poslovne saradnje. Dogovor je postignut u profesionalnom i prijateljskom tonu, a vlasnik ‘Kopernikus Corporation’ Srđan Milovanović, koji je od sada i novi generalni direktor Prve televizije, zahvalio se Manji Grčić na dosadašnjem zalaganju i doprinosu u razvoju jedne od najjačih medijskih kuća u zemlji i regionu. Manja Grčić, koja je od juna 2015. godine rukovodila operacijama Prve TV, O2TV i kablovskim kanalima u Srbiji i Prvoj televiziji u Crnoj Gori, takođe se zahvalila celom timu na dugogodišnjoj saradnji.“ (Nedeljnik, 14. 5. 2019. godine)
Početkom 2020. osniva televiziju K1.
„Moj prijatelj Željko Joksimović me je pozvao da zajedno sa njim napravim tri nove televizije (K1, TV Doktor i Kazbuka). Za mene je to bio izazov zato što sam prvi put dobila šansu da gradim nešto što je delom i moje. Samim tim sam se oslonila na sve što znam i pokušala da izvučem sve televizijske lekcije koje sam naučila u poslednjih 18 godina koliko sam u televizijskom poslu. Hteli smo da ponudimo tržištu nešto drugačije. Prvenstveno kvalitet – i u smislu sadržaja i produkcije, a tu mislim na zvuk, svetlo, stručnost ljudi koji to rade, način snimanja… Kada smo kupovali i pravili program trudili smo se da on bude premijeran i da ima sadržaj na koji ne ostajete ravnodušni. U našem biznisu sve je u emociji, ako dođeš do gledalaca i pogodiš ih, nasmeješ ili rastužiš – pobedio si. To je glavna smernica kojom se vodimo kada stvaramo naše tri televizije. (…) Ono što je naš motiv, kada su sve tri televizije u pitanju, jeste kvalitet. ‘Minacord media’, kao kompanija koja stoji iza ove tri televizije, sebi je zadala zadatak da proizvodi i emituje najkvalitetniji sadržaj u produkcionom smislu, ali i da ponudi sadržaj koji svaki član porodice može da vidi kao zanimljiv i nov.“ (wannabemagazine.com)
Krajem 2020. postala je i voditeljka jutarnjeg programa televizije K1.
„Od 2001, moj prvi posao na TV B92, i tad sam jedini put i bila ispred kamera, u vidu reportera u informativnoj redakciji. I onda nekako se desio taj moj prelazak sa druge strane i tu sam i ostala do pre mesec dana. Kakav je osećaj? To je nešto što sam ja oduvek želela. I zato sam i završila novinarstvo. I još sa 12, 13 godina moja želja je bila da budem ispred kamere. Znam da sam kao dete u svojoj sobi izvlačila radni sto i onda sam sedela pozadi i pravila neke vesti i čitala ih. Tako da je za mene ovo neko ostvarenje sna.“ (Telegraf, 30. 12. 2020. godine)
Kaže da je osnovne lekcije o novinarstvu naučila na Bi-Bi-Siju.
“Kad sam bila klinka sve mi je izgledalo kao neka bajka velika i bila sam Alisa u zemlji čuda, ali isto tako sam, recimo, kad sam prvi put došla u BBC, dali su mi da pročitam BBC guidelines. I to svako ko počne da radi na BBC, u tom novinarskom delu, mora da pročita. I onda to vidiš, na primer, da u tim guidelinesima, zabranjeno je da se intervjuišu teroristi iz Irske. Hoću da kažem, ja sam već tad shvatila da te iluzije koje sam imala o novinarstvu i o objektivnosti i o tome da ti možeš da pričaš šta god hoćeš na tim, naročito profesionalnim, televizijama kao što su BBC i CNN, da to u stvari nije tako i da svaka uređivačka politika zahteva neko oblikovanje i neke smernice koje će da ti budu predstavljene ili kao BBC guidelines ili u nekim manje važnim kućama će ti biti to samo rečeno. Tako da to mi je bio prvi susret sa realnošću kad je u pitanju uređivanje. Danas mislim da znam mnogo o televiziji, o načinu vođenja televizije, o uređivanju televizije, ali isto tako se ta televizija menjala kroz dvadeset i nešto godina koliko sam ja u tom poslu i mislim da je danas mnogo manje stida nego što je bilo tada. (…) Mislim da nam je Zapad doneo da se manje osećamo loše ako svoju uređivačku politiku usmeravamo u jednom pravcu. Ja mislim da je to nešto što je tamo savim OK, a ovde smo mi danas u situaciji da vam neko to non-stop spočitava. Šta znači objektivno novinarstvo, šta znači nezavisna televzija? Onog trenutka kada ti moraš da izabereš – ovo su vesti dana i da izabereš tri vesti, ti već nisi objektivan, jer neko je subjektivno procenio šta je vest dana. Hoću da kažem da taj proces stvaranja vesti je od početka subjektivan, jer ga mi radimo kao ljudi i mi svi iamo svoja mišljenja. I zato postoje ljudi koji rade u medijima, nismo roboti pa će sad veštačka inteligencija da nam da šta su vesti dana. Možda bi to bilo objektivno, ne znam.“ (Telekom Srbija, 1. 11. 2024. godine)
Suvlasnica je, sa Željkom Joksimovićem, firme „Minacord Media“. Direktorka je i firme „Tačno d. o. o“, koja je vlasnik novinske agencije Tanjug.
„Grčić i Joksimović su i vlasnici firme ‘Minacord Media’ kojoj je pre četiri godine Tanjug, uz odobrenje Vlade Srbije, dat u ‘zakup’ na 10 godina, za 628.000 evra. Preciznije, dat je firmi ‘Tačno’ u vlasništvu prorežimske RTV Pančevo Radoice Milosavljevića (60 odsto vlasništva) i firme ‘Minacord Media’ (40 odsto vlasništva). Joksimović je sa partnerkom Manjom Grčić kupio pravo na agenciju Tanjug i to uz pomoć kredita za koji je garantovao Telekom ugovorom koji su potpisali. Naime, firma ‘Minacord Media’ je na osnovu poslovnog angažmana sa Telekomom dobila na zajam 2,4 miliona evra od jedne poslovne banke. Tako su najpre dobili 1,5 milion evra vredan kredit u novembru 2019, a nekoliko meseci kasnije, u martu 2020. još 900 hiljada evra, pokazuju zvanični ugovori o zalozi do kojih je došlo Raskrikavanje. Kao garanciju da će otplatiti ove kredite, firma ‘Minacord media’ je založila tri ugovora koja ima sa državnim Telekomom o distribuciji TV programa.“ (Danas, 18. 9. 2024. godine)
Sa Jovanom Joksimović je 2019. osnovala marketinšku agenciju „MAJO public“.
„Marketinška agencija ‘Majo public’, u vlasništvu Jovane Joksimović i Manje Grčić, dobila je dva posla od ‘Srbija voza’ u periodu od dve nedelje. Ovi poslovi, koji se odnose na plasiranje informacija i kreiranje sadržaja na društvenim mrežama, vredni su više od 60.000 evra. ‘Srbija voz’, akcionarsko društvo u kojem sve akcije drži država, dodelilo je dva ugovora firmi ‘Majo public’, čije su vlasnice Jovana Joksimović i Manja Grčić, vredne 7.171.200 dinara, odnosno oko 61.300 evra, sa PDV-om. Kako se navodi u odlukama objavljenim na Portalu javnih nabavki, u pitanju su poslovi plasiranja i distribucije informacija za javnost/PR strategija, kao i održavanja društvenih mreža i izrade sadržaja.“ (Nova.rs, 17. 9. 2024. godine)
Krajem aprila 2021. Vlada Srbije izabrala ju je za članicu Upravnog odbora Beogradske filharmonije. Na toj funkciji bila je do januara 2026.
U januaru 2026. prijavila se na konkurs za generalnog direktora Radio-televizije Srbije.
„Na javnoj sednici Upravnog odbora Radio-televizije Srbije otvorene su koverte sa prijavama na konkurs za imenovanje generalnog direktora RTS-a. Pristiglo je 10 prijava, a zaključeno je da pet kandidata imaju potpune prijave, objavio je RTS. Među pet kandidata čije prijave će biti uzete u razmatranje je i novinarka Manja Grčić, trenutno generalna direktorka novinske agencije Tanjug i suvlasnica televizije K1.“ (N1, 22. 1. 2026. godine)
U februaru 2026. imenovana je za generalnu direktorku RTS-a.
Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je u aprilu 2026. da uverenje o položenim ispitima koje je Grčić dostavila Agenciji za kvalifikacije (AZK), podnoseći zahtev za priznavanje strane visokoškolske isprave, ukazuje da njena diploma nema 240 ESPB poena neophodnih za funkciju generalne direktorke Radio-televizije Srbije, nego ekvivalent 180 poena.
U junu 2026. UNS objavljuje da, iz dokumentacije koju je Agencija za kvalifikacije dostavila UNS-u, proizilazi da je AZK tražila 5. februara od Manje Grčić da dostavi apostil na stranoj diplomi, za koju je tražila priznavanje 30. januara, osam dana nakon što je Upravni odbor RTS-a utvrdio da je njena prijava za generalnog direktora RTS-a uredna.
„AZK je diplomu Grčić priznala 11. februara, a istog dana ona je izabrana za generalnu direktorku, navodi se u saopštenju. ‘Tako je Grčić podnela zahtev za priznavanje strane visokošolske isprave osam dana nakon što je UO RTS-a utvrdio da joj je prijava uredna, a šest dana nakon što je UNS pitao UO RTS-a da li je diploma nostrifikovana. Prema Haškoj konvenciji o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, javne isprave izdate u inostranstvu moraju biti overene (apostilom), kojim se potvrđuje verodostojnost potpisa, svojstvo potpisnika i istinitost pečata na dokumentu’, navode u UNS-u. Diplomu sa apostilom AZK je, uz zahtev za ispravku podneska, 26. maja dostavila UNS-u, ali se, zbog lošeg kvaliteta, na skeniranoj diplomi ne vidi kada je apostil izdat. Na pitanje kada im je Grčić dostavila apostil, koje je UNS postavio u zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja podnetom 12. maja, Agencija za kvalifikacije nije odgovorila.“ (Beta, 4. 6. 2026. godine)
U oktobru 2026, tri dana posle izborne pobede „Studentske liste“, podnela je ostavku na funkciju generalne direktorke RTS-a.
„Obaveštavam zaposlene Radio-televizije Srbije i javnost da sam danas podnela ostavku na funkciju generalne direktorke RTS. Moja namera je od početka bila da obezbedim stabilnost i nesmetan rad ove važne institucije, posebno u trenutku velikih društvenih i političkih promena. Upravo zbog toga sam poslednja četiri dana provela u RTS-u, nastojeći da obezbedim kontinuitet rada i pripremim odgovornu i urednu primopredaju dužnosti, uključujući sve poslove, obaveze i odgovornosti koje ova funkcija podrazumeva. Međutim, svesna sam da se u delu javnosti moj ostanak na funkciji, makar i privremen, doživljava kao prepreka promenama. Ne želim da moja namera da obezbedim urednu primopredaju bude razlog za dalje nepoverenje, tenzije ili podele. Zato sam odlučila da ostavku podnesem bez daljeg odlaganja, prepuštajući nadležnim organima da u skladu sa zakonom obezbede kontinuitet rukovođenja javnim servisom. Verujem da RTS mora da ostane stabilna, profesionalna institucija, bez obzira na to ko je na njenom čelu i ko je na vlasti. Zahvaljujem zaposlenima RTS-a na saradnji i profesionalnosti’. Njena ostavka bila je zahtev sindikata radnika RTS-a, neformalnih organizacija zaposlenih u RTS-u i Studentske liste.“ (RTS, 28. 10. 2026. godine)
