Кад ће бити расписани председнички избори у Србији: 'Нова власт да преузме одговорност' - Аутор, Предраг Вујић - Функција, ББЦ Неwс на српском - Објављено - Време читања: 5 мин Док теку рокови за проглашење коначних… Цео текст
Кад ће бити расписани председнички избори у Србији: 'Нова власт да преузме одговорност'
- Аутор, Предраг Вујић
- Функција, ББЦ Неwс на српском
- Објављено
- Време читања: 5 мин
Док теку рокови за проглашење коначних резултата избора и конституисање Скупштине Србије, чека се и датум када ће се гласати за председника државе.
Иако је од оставке досадашњег председника Александра Вучића прошло месец дана (поднео ју је 27. септембра), Ана Брнабић, председница распуштеног сазива Скупштине Србије, изборе још није расписала.
На њеној првој конференцији за новинаре после парламентарних избора, Брнабић је рекла да ће председнички избори бити расписани у складу са Уставом до 27. децембра, или ће, ако буду брзо формиране институције, функцију вршиоца дужности председника преузети неко други.
„Брзо формирање институција у овом тренутку је најважније, да они који су победили на изборима преузму одговорност за то како се живи у овој земљи, па ако се настави шиканирање грађана и терор над грађанима и непоштовање закона и Устава, онда да сви знамо ко је за то одговоран", рекла је Брнабић, вршитељка дужности председнице Србије.
Почетком октобра, у интервјуу ТВ Инсајдеру, рекла је да ће „расписати председничке изборе када дође време, у складу са Уставом Србије".
Избори морају да буду расписани најмање 30 дана пре дана гласања, што би у овом случају значило да је последњи рок за расписивање 27. новембар, према Закону о председнику Републике.
Прописује се и да дан гласања буде нерадни, зато је обично недељом.
На конференцији за новинаре 30. октобра, Брнабић је позвала победнике парламентарних избора, Студентску листу, која има апсолутну већину у новом сазиву Скупштине Србије, да што пре успостави органе власти.
Али, рокови за конституисање скупштине почињу тек када Републичка изборна комисија (РИК), главни изборни орган, саопшти коначне резултате парламентарних избора.
А то не може да учини пре 2. новембра, јер се дан раније одржавају поновљени избори за парламент на 53 бирачка места.
Управо је Ана Брнабић, као председница скупштине, на позицији да закаже конститутивну седницу новог сазива парламента Србије.
„Позивам на разум, мир, поштовање Устава, закона и институција које су грађене вековима, на основну људску пристојност и поштовање достојанства сваког човека у овој земљи", рекла је Ана Брнабић пет дана после парламентарних избора на којима је њена Српска напредна странка доживела пораз и одлази са власти после 14 година.
Раша Недељков, програмски директор организације Црте, раније је затражио од Брнабић да „без одлагања јавности саопшти планове" и да „не држи јавност као таоца, као још једну од тактика у изборном инжењерингу".
Када председник Србије поднесе оставку, дужност преузума председник републичке скупштине, у овом случају Ана Брнабић, и она обавештава посланике о томе и расписује изборе, према Пословнику парламента.
Кандидати за председника Студентске листе, победника парламентарних избора, као и досад владајуће Српске напредне странке још нису познати.
Шта су дужности вршиоца дужности председника Србије?
Ако председнику раније престане мандат, избори се расписују тако да гласање буде одржано најкасније у року од три месеца, прописује члан 10 Закона о избору председника Републике.
Од дана расписивања избора до дана гласања не може да протекне мање од 30 ни више од 60 дана.
То значи да би већ ових дана, Брнабић могла да их распише.
Вршилац дужности председника Републике овлашћен је да представља Србију у земљи и иностранству, да прима опозивна и акредитивна писма страних дипломата, да распише изборе за Народну скупштину, да предлаже парламенту кандидата за председника владе.
Има и надлежности у области одбране Србије и да командује војском, према Закону о председнику Републике.
Необично: Србија би могла да има четири председника за кратко време
У наредним месецима биће промена на месту председника Скупштине Србије, а то значи и на месту вршиоца дужности председника Републике.
Ана Брнабић је заменила Вучића, а на њено место може да дође нови председник скупштине, а потом и победник председничких избора, дакле нови шеф државе.
Пошто је Студентска листа на парламентарним изборима освојила апсолутну већину у мандатима (око 140 од укупно 250), онда ће нови председник републичке скупштине бити и нови вршилац дужности председника Србије.
А када буде на изборима буде изгласан нови председник Србије, онда он или она ступа на ту функцију.
То би значило да Србија у кратком периоду може да има и четири председника.
За председника Републике изабран је кандидат који освоји већину гласова на изборима.
Ако ниједан не добије више од половине, за 15 дана иде се у други круг избора, где су најчешће два кандидата са највећим бројем гласова.
Погледајте видео: Кораци после парламентарних избора
Ко је све био председник Србије од 2006?
Од 2006. године, Србија је имала само тројицу председника.
Борис Тадић, некадашњи лидер Демократске странке, једне од најдуговечнијих у политичкој историји савремене Србије, водио је земљу од јуна 2004. до априла 2012.
Два пута је биран на петогодишњи мандат.
Тадић је изгубио у другом кругу избора 2012. од Томислава Николића, што је означило прекретницу у политичком животу Србије, јер је тада на власт дошла Српска напредна странка.
Српска напредна странка настала је цепањем Српске радикалне странке Војислава Шешеља, а главни предводници успона новостворене странке били су Николић и Александар Вучић.
Николић је био председник државе пет година, до маја 2017, када га је наследио Вучић.
Иако према Уставу, председник Србије нема превелика овлашћења, Вучић је често излазио из оквира надлежности шефа државе.
За други петогодишњи председнички мандат, Вучић је изабран априла 2022. године, када је у првом кругу добио 58 одсто гласова изашлих, или више од два милиона, према званичним резултатима.
Према Уставу Србије, нико не може више од два пута да се кандидује за председника.
