MedijiPrvi objavio Danas, 2. nov, 11:38 · poslednji 2. nov, 14:44

Novinarski deo Stalne radne grupe za bezbednost novinara traži preispitivanje pojedinih predmeta iz prošlosti

6 medija · 6 tekstova · 1 izvorni Istraži mrežu

Foto iz članka: Nedeljnik

Pregled vesti

Hronologija

11:38
Danas (otvara se u novom prozoru) prvi objavio
NUNS: Novinarski deo Stalne radne grupe traži preispitivanje slučajeva ubistava i napada na novinare
Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su danas od tužilaštva i policije da preispitaju pojedine slučajeve ubistava, napada i pretnji novinarima,… Ceo tekst
Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su danas od tužilaštva i policije da preispitaju pojedine slučajeve ubistava, napada i pretnji novinarima, upozoravajući na veliki broj nerešenih predmeta i mali broj osuđujućih presuda.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, novinarski deo SRG posebno je ukazao na slučajeve ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Daliborke Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor komunikacija Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizički napad na Vuka Cvijića 2024. godine, navodi se u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zatraženo je i hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim u januaru 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija.
Vrhovni sud je utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima izvršenim na štetu novinara.
U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, u 207 su i dalje u toku dokazne radnje ili sudski postupci, dok u 178 predmeta izvršilac nije identifikovan.
Od 2016. godine doneto je ukupno 86 osuđujućih presuda, a taj broj je značajno opao u prethodne dve godine, navodi NUNS.
Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta.
Novinarski deo SRG ocenio je da se ovakav trend može dovesti u vezu i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom, navodeći da u velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje potrebnih informacija.
Zbog toga je zatraženo da se ispita krivična i disciplinska odgovornost za takvo postupanje, kao i da policija bez odlaganja dostavi tužilaštvu tražene informacije kako bi se ubrzalo procesuiranje slučajeva.
U saopštenju se navodi i da je policija u prethodne dve godine bila jedna od najvećih pretnji bezbednosti novinara, zbog čega se zahteva preispitivanje svih slučajeva napada policijskih službenika na novinare i utvrđivanje odgovornosti.
Od Ministarstva unutrašnjih poslova zatraženo je da postupi po svim podnetim pritužbama Sektoru unutrašnje kontrole.
Novinarska udruženja zatražila su i stvaranje uslova za povratak u zemlju novinara koji su je poslednjih meseci napustili iz straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, uz garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode.
Sa druge strane, novinarski deo SRG ocenio je da je saradnja unutar te grupe, posebno sa VJT, tokom pripreme i na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine bila na visokom nivou.
Prema dostupnim podacima, tog dana zabeležena su tri napada na novinare.
Udruženja su ukazala i na potrebu izmena i dopuna Krivičnog zakonika i drugih zakona radi unapređenja pravne zaštite novinara, kao i na značaj promovisanja bezbednosti novinara kroz medijske sadržaje i programe javnih medijskih servisa.
Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine, a pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, njeni članovi su Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM), dok je Misija OEBS-a u Srbiji posmatrač.
12:57
Bujanovačke (otvara se u novom prozoru)
SRG traži preispitivanje nerešenih napada na novinare
Bujanovac, 2. novembar 2026. Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su od tužilaštva i policije da ponovo preispitaju nerešene slučajeve ubistava,… Ceo tekst
Bujanovac, 2. novembar 2026. Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su od tužilaštva i policije da ponovo preispitaju nerešene slučajeve ubistava, napada i pretnji novinarima u Srbiji. Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, upozoravaju da je od 2016. godine formirano čak 846 predmeta zbog krivičnih dela prema novinarima, dok je doneto svega 86 osuđujućih presuda.
Iz SRG posebno zahtevaju preispitivanje slučajeva ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Daliborke Dade Vujasinović, pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonitog prisluškivanja Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizičkog napada na Vuka Cvijića iz 2024. godine.
Zahtevaju i hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim u januaru ove godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije. Podsećaju da je Vrhovni sud utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima prema novinarima. U 331 predmetu utvrđeno je da nema krivičnog dela, u 207 su dokazne radnje ili sudski postupci još u toku, dok u 178 slučajeva počinioci nisu identifikovani.
Posebno zabrinjava podatak da je tokom 2025. godine doneto svega šest osuđujućih presuda, od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini, od 111 predmeta, donete samo tri osuđujuće presude.
Iz SRG ocenjuju da se smanjenje broja presuda, uprkos povećanom broju napada na novinare, može dovesti u vezu i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom.
Kako navode, policija u velikom broju slučajeva nije odgovarala na zahteve tužilaštva za prikupljanje informacija, čime je otežavano ili onemogućavano sprovođenje efikasnih istraga.
Zbog toga zahtevaju da se ispita eventualna krivična i disciplinska odgovornost policijskih službenika, kao i da Ministarstvo unutrašnjih poslova postupi po svim pritužbama podnetim Sektoru unutrašnje kontrole.
– U prethodne dve godine policija je bila jedna od najvećih pretnji po bezbednost novinara. Zahtevamo da se preispitaju svi slučajevi napada policijskih službenika na novinare i utvrdi odgovornost za takvo postupanje – navodi se u saopštenju.
Članice SRG zahtevaju i stvaranje uslova za povratak novinara koji su poslednjih meseci napustili Srbiju zbog straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, kao i prestanak, kako navode, instrumentalizacije pravosuđa radi zastrašivanja i kriminalizacije novinara.
S druge strane, ističu da je saradnja sa Vrhovnim javnim tužilaštvom tokom priprema i održavanja parlamentarnih izbora 25. oktobra bila na visokom nivou, što je, prema njihovoj oceni, doprinelo manjem broju napada na novinare. Tog dana zabeležena su tri napada.
Iz SRG poručuju da je neophodno unaprediti zakonsku zaštitu novinara, zbog čega predlažu da se nakon konstituisanja Narodne skupštine i formiranja nove Vlade pokrenu izmene Krivičnog i drugih zakona.
– Iza svakog naslova i svake priče stoji ljudsko biće – neko čija nas hrabrost i posvećenost informišu i omogućavaju nam da razumemo složenost sveta u kojem živimo. Naša je zajednička odgovornost da obezbedimo da novinari nikada više ne budu predmet nasilja, pretnji, zastrašivanja ili ubistva zato što rade svoj posao u interesu građana – poručuju iz SRG.
Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je 2017. godine, a čine je predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva, MUP-a i šest novinarskih i medijskih udruženja – UNS, NUNS, NDNV, Asocijacije medija, ANEM-a i Asocijacije onlajn medija. Misija OEBS-a u Srbiji učestvuje u radu grupe u svojstvu posmatrača.
• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ
13:03
Nedeljnik (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 6 min posle prvog
ANEM: Stalna radna grupa za bezbednost novinara traži preispitivanje pojedinih predmeta iz prošlosti
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, koji se danas obeležava širom sveta, novinarska udruženja i medijske asocijacije – članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) –… Ceo tekst
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, koji se danas obeležava širom sveta, novinarska udruženja i medijske asocijacije – članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) – ukazuju na zabrinjavajuće veliki broj nerešenih slučajeva napada i pretnji novinarima i drugim medijskim radnicima u Srbiji.
Medijski deo SRG, pre svega, zahteva od tužilaštva i policije da preispitaju pojedine predmete iz prošlosti. To se naročito, ali ne isključivo, odnosi na ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor telefona i drugih sredstava komunikacije Slaviše Milanova i drugih novinara, fizički napad na Vuka Cvijića iz 2024. godine, kao i još uvek nerazjašnjene slučajeve zastrašujućih pretnji upućenih brojnim novinarima profesionalnih medija.
Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zahteva se hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim još u januaru 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju nezakonite oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija. Vrhovni sud je utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je ukupno 846 predmeta u vezi sa izvršenjem krivičnih dela prema novinarima. U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, dok su u 207 predmeta i dalje u toku dokazne radnje ili sudski postupak. U 178 predmeta izvršilac do danas nije identifikovan.
Broj osuđujućih presuda, kojih je od 2016. godine bilo ukupno 86, naročito se smanjio u prethodne dve godine, uprkos drastičnom povećanju broja napada na novinare. Kulminacija je, kako se navodi, dostignuta na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine, kada su samo u jednom danu zabeležene desetine napada na novinare.
Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, i to od čak 111 predmeta. Ovaj poražavajući trend može se dovesti u vezu i sa, kako ocenjuju u SRG, neskrivenim odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom.
U velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje informacija, čime je onemogućeno ili znatno otežano sprovođenje efikasnih istraga. Zbog toga se zahteva i razmatranje krivičnopravne i disciplinske odgovornosti za postupanje policije u ovim predmetima, kao i da se tužilaštvu bez odlaganja dostave tražene informacije i obaveštenja, kako bi se omogućilo ubrzano procesuiranje slučajeva i donošenje dugo očekivanih presuda.
U prethodne dve godine policija je bila jedna od najvećih pretnji po bezbednost novinara, navodi se u saopštenju. Medijski deo SRG zahteva da se preispitaju svi slučajevi napada policijskih službenika na novinare i utvrdi odgovornost za takvo postupanje. Takođe, traži se da Ministarstvo unutrašnjih poslova postupi po svim podnetim pritužbama Sektoru unutrašnje kontrole i sprovede postupke u skladu sa zakonom.
Potrebno je i stvoriti uslove za povratak u zemlju svih novinara koji su je poslednjih meseci napustili iz straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, kao i pružiti im garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode. Nadasve, neophodno je obustaviti instrumentalizaciju pravosudnih organa u cilju gušenja slobode medija i javne debate, kao i zastrašivanja i kriminalizacije novinara.
Sa druge strane, medijski deo SRG ocenjuje da je saradnja unutar ovog tela, pre svega sa VJT, tokom izbornog dana i u periodu njegove pripreme bila na visokom nivou. Smatraju da je tome doprineo i znatno manji broj napada na novinare tog dana, kojih je, prema dostupnim podacima, bilo tri.
Na Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, medijski deo SRG podseća institucije i javnost da iza svakog naslova i svake priče stoji ljudsko biće – neko čija nas hrabrost i posvećenost informišu i omogućavaju nam da razumemo složenost sveta u kojem živimo.
„Naša je zajednička odgovornost da obezbedimo da novinari nikada više ne budu predmet nasilja, pretnji, zastrašivanja ili ubistva zato što rade svoj posao u interesu građana“, poručuju iz SRG.
U tom smislu ističu da podrška unapređenju bezbednosti i zaštite novinara i drugih medijskih radnika predstavlja zakonom definisan javni interes u oblasti javnog informisanja. Taj interes bi ubuduće trebalo popularizovati kroz medijske sadržaje i programsku ponudu javnih medijskih servisa, što do sada, nažalost, nije bio slučaj.
Takođe, smatraju da nakon konstituisanja Republičke skupštine i formiranja nove Vlade treba pokrenuti postupak izmena i dopuna Krivičnog i drugih zakona u delu koji se odnosi na pravnu zaštitu novinara.
Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine. Pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, njeni članovi su šest novinarskih i medijskih udruženja: Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM). Misija OEBS-a u Srbiji učestvuje u radu SRG u statusu posmatrača.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, 2, novembra na Velikim pričama čitajte: ubistvom Slavka Ćuruvije počela je terminalna faza devedesetih, koja neće biti završena dok se ne završi taj proces.
13:25
Autonomija (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 28 min posle prvog
NUNS: Novinarski deo Stalne radne grupe traži preispitivanje slučajeva ubistava i napada na novinare
"Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta" Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne… Ceo tekst
"Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta"
Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su danas od tužilaštva i policije da preispitaju pojedine slučajeve ubistava, napada i pretnji novinarima, upozoravajući na veliki broj nerešenih predmeta i mali broj osuđujućih presuda.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, novinarski deo SRG posebno je ukazao na slučajeve ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor komunikacija Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizički napad na Vuka Cvijića 2024. godine, navodi se u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zatraženo je i hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim u januaru 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija.
Vrhovni sud je utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima izvršenim na štetu novinara.
U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, u 207 su i dalje u toku dokazne radnje ili sudski postupci, dok u 178 predmeta izvršilac nije identifikovan.
Od 2016. godine doneto je ukupno 86 osuđujućih presuda, a taj broj je značajno opao u prethodne dve godine, navodi NUNS.
Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta.
Novinarski deo SRG ocenio je da se ovakav trend može dovesti u vezu i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom, navodeći da u velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje potrebnih informacija.
Zbog toga je zatraženo da se ispita krivična i disciplinska odgovornost za takvo postupanje, kao i da policija bez odlaganja dostavi tužilaštvu tražene informacije kako bi se ubrzalo procesuiranje slučajeva.
U saopštenju se navodi i da je policija u prethodne dve godine bila jedna od najvećih pretnji bezbednosti novinara, zbog čega se zahteva preispitivanje svih slučajeva napada policijskih službenika na novinare i utvrđivanje odgovornosti.
Od Ministarstva unutrašnjih poslova zatraženo je da postupi po svim podnetim pritužbama Sektoru unutrašnje kontrole.
Novinarska udruženja zatražila su i stvaranje uslova za povratak u zemlju novinara koji su je poslednjih meseci napustili iz straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, uz garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode.
Sa druge strane, novinarski deo SRG ocenio je da je saradnja unutar te grupe, posebno sa VJT, tokom pripreme i na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine bila na visokom nivou.
Prema dostupnim podacima, tog dana zabeležena su tri napada na novinare.
Udruženja su ukazala i na potrebu izmena i dopuna Krivičnog zakonika i drugih zakona radi unapređenja pravne zaštite novinara, kao i na značaj promovisanja bezbednosti novinara kroz medijske sadržaje i programe javnih medijskih servisa.
Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine, a pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, njeni članovi su Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM), dok je Misija OEBS-a u Srbiji posmatrač.
14:40
Agencija Beta (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 1 sat 43 min posle prvog
NUNS: Novinarski deo Stalne radne grupe traži hitno rešavanje napada na novinare
NUNS: Novinarski deo Stalne radne grupe traži hitno rešavanje napada na novinare Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su od tužilaštva i… Ceo tekst
NUNS: Novinarski deo Stalne radne grupe traži hitno rešavanje napada na novinare
Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su od tužilaštva i policije da preispitaju pojedine slučajeve ubistava, napada i pretnji novinarima, upozoravajući na veliki broj nerešenih predmeta i mali broj osuđujućih presuda.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, novinarski deo SRG posebno je ukazao na slučajeve ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor komunikacija Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizički napad na Vuka Cvijića 2024. godine, navodi se u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zatraženo je i hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim u januaru 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija.
Vrhovni sud je utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima izvršenim na štetu novinara.
U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, u 207 su i dalje u toku dokazne radnje ili sudski postupci, dok u 178 predmeta izvršilac nije identifikovan.
Od 2016. godine doneto je ukupno 86 osuđujućih presuda, a taj broj je značajno opao u prethodne dve godine, navodi NUNS.
Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta.
Novinarski deo SRG ocenio je da se ovakav trend može dovesti u vezu i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom, navodeći da u velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje potrebnih informacija.
Zbog toga je zatraženo da se ispita krivična i disciplinska odgovornost za takvo postupanje, kao i da policija bez odlaganja dostavi tužilaštvu tražene informacije kako bi se ubrzalo procesuiranje slučajeva.
U saopštenju se navodi i da je policija u prethodne dve godine bila jedna od najvećih pretnji bezbednosti novinara, zbog čega se zahteva preispitivanje svih slučajeva napada policijskih službenika na novinare i utvrđivanje odgovornosti.
Od Ministarstva unutrašnjih poslova zatraženo je da postupi po svim podnetim pritužbama Sektoru unutrašnje kontrole.
Novinarska udruženja zatražila su i stvaranje uslova za povratak u zemlju novinara koji su je poslednjih meseci napustili iz straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, uz garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode.
Sa druge strane, novinarski deo SRG ocenio je da je saradnja unutar te grupe, posebno sa VJT, tokom pripreme i na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine bila na visokom nivou.
Prema dostupnim podacima, tog dana zabeležena su tri napada na novinare.
Udruženja su ukazala i na potrebu izmena i dopuna Krivičnog zakonika i drugih zakona radi unapređenja pravne zaštite novinara, kao i na značaj promovisanja bezbednosti novinara kroz medijske sadržaje i programe javnih medijskih servisa.
Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine, a pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, njeni članovi su Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM), dok je Misija OEBS-a u Srbiji posmatrač.
14:44
Vranje News (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 1 sat 48 min posle prvog
Novinarski deo Stalne radne grupe za bezbednost novinara traži preispitivanje pojedinih predmeta iz prošlosti
Vranje - Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, koji se danas obeležava širom sveta, novinarska udruženja i medijske asocijacije – članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara… Ceo tekst
Vranje - Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, koji se danas obeležava širom sveta, novinarska udruženja i medijske asocijacije – članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) – ukazuju na zabrinjavajuće veliki broj nerešenih slučajeva napada i pretnji novinarima i drugim medijskim radnicima u Srbiji.
Medijski deo SRG, pre svega, zahteva od tužilaštva i policije da se preispitaju pojedini predmeti iz prošlosti. Naročito, ali ne i isključivo, to se odnosi na ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, zatim pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor telefona i drugih sredstava komunikacije Slaviše Milanova i drugih novinara, fizički napad na Vuka Cvijića iz 2024. godine, kao i na još uvek nerazjašnjene slučajeve zastrašujućih pretnji upućenih mnogobrojnim novinarima profesionalnih medija.
Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zahteva se hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim još u januaru 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju nezakonite oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija, za koju je Vrhovni sud utvrdio da je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.
Pored toga, prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), u periodu od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je ukupno 846 predmeta u vezi sa izvršenjem krivičnih dela prema novinarima. Od toga, u 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, u 207 predmeta su i dalje u toku dokazne radnje ili sudski postupak i u 178 predmeta izvršilac do danas nije identifikovan.
Broj osuđujućih presuda, kojih je od 2016. godine bilo ukupno 86, naročito se smanjio u prethodne dve godine, uprkos drastičnom povećanju broja napada na novinare, koji su svojevrsnu kulminaciju dostigli na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine, kada su samo u jednom danu zabeležene desetine napada na novinare.
Tokom 2025. godine doneto je šest (od 146 predmeta), a do sada u 2026. godini samo tri osuđujuće presude (od čak 111 predmeta). Ovaj poražavajući trend može da se dovede u vezu i sa neskrivenim odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom.
U velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje informacija, čime je onemogućavano ili znatno otežano sprovođenje efikasne istrage. Postupanje policije u ovim predmetima takođe zahteva razmatranje krivično-pravne i disciplinske odgovornosti, kao i da se tužilaštvu bez odlaganja dostave tražene informacije i obaveštenja kako bi se omogućilo ubrzano procesuiranje slučajeva i donošenje dugoočekivanih presuda.
U prethodne dve godine policija je bila jedna od najvećih pretnji po bezbednost novinara. Zahtevamo da se preispitaju svi slučajevi napada policijskih službenika na novinare i utvrdi odgovornost za takvo postupanje. Takođe, zahtevamo da MUP postupi po svim podnetim pritužbama Sektoru unutrašnje kontrole i sprovede postupke u skladu sa zakonom.
Potrebno je i da se stvore uslovi za povratak u zemlju svih novinara koji su je poslednjih meseci napustili iz straha za svoju i bezbednost svojih porodica i pruže garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode. Nadasve, neophodno je da se obustavi instrumentalizacija pravosudnih organa u cilju gušenja slobode medija, javne debate, zastrašivanja i kriminalizacije novinara.
Sa druge strane, medijski deo SRG smatra da je saradnja unutar ovog tela, pre svega sa VJT, tokom izbornog dana i u njegovoj pripremi, bila na visokom nivou. Smatramo da je i to doprinelo znatno manjem broju napada na novinare kojih je tog dana, prema dostupnim podacima, bilo tri.
Na današnji dan, medijski deo SRG podseća institucije ove države i javnost da iza svakog naslova i svake priče stoji ljudsko biće – neko čija nas hrabrost i posvećenost informišu i omogućavaju nam da razumemo složenost sveta u kojem živimo. Naša je zajednička odgovornost da obezbedimo da novinari nikada više ne budu predmet nasilja, pretnji, zastrašivanja ili ubistva zato što rade svoj posao u interesu građana.
U tom smislu ističemo da podrška unapređenju bezbednosti i zaštite novinara i drugih medijskih radnika predstavlja zakonom definisan javni interes u oblasti javnog informisanja koji bi ubuduće trebalo popularizovati putem medijskih sadržaja i programske ponude javnih medijskih servisa što do sada, nažalost, nije bio slučaj. Smatramo i da nakon konstituisanja republičke skupštine i formiranja nove Vlade, treba pokrenuti postupak izmena i dopuna Krivičnog i drugih zakona u delu koji se odnosi na pravnu zaštitu novinara.
SRG, koja je osnovana u januaru 2017. godine, pored predstavnika VJT i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, čini i šest novinarskih i medijskih udruženja – Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacija onlajn medija (AOM), kao i Misija OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača

Još u fokusu

Sve vesti

Ekonomija2. nov, 15:48

Narodna banka Srbije oduzela dozvolu za rad Alta banci i prenela upravljanje na Agenciju za osiguranje depozita

47 medijaKlix, Avaz, Blic …

Pravosuđe2. nov, 15:10

Uhapšeni Kričak i Sekulović, određeno im zadržavanje zbog slučaja Senjak

48 medijaPolitika, N1, NS uživo …

Izbori2. nov, 12:16

Studentska lista osvojila 4.792, a Ujedinjena Srbija 4.772 glasova na ponovljenim izborima

32 medijaPink, Vijesti, Danas …

Hronologija

11:38

Danas (otvara se u novom prozoru) prvi objavio

NUNS: Novinarski deo Stalne radne grupe traži preispitivanje slučajeva ubistava i napada na novinare

Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su danas od tužilaštva i policije da preispitaju pojedine slučajeve ubistava, napada i pretnji novinarima,… Ceo tekst

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, novinarski deo SRG posebno je ukazao na slučajeve ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Daliborke Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor komunikacija Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizički napad na Vuka Cvijića 2024. godine, navodi se u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zatraženo je i hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim u januaru 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija.

Vrhovni sud je utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima izvršenim na štetu novinara.

U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, u 207 su i dalje u toku dokazne radnje ili sudski postupci, dok u 178 predmeta izvršilac nije identifikovan.

Od 2016. godine doneto je ukupno 86 osuđujućih presuda, a taj broj je značajno opao u prethodne dve godine, navodi NUNS.

Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta.

Novinarski deo SRG ocenio je da se ovakav trend može dovesti u vezu i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom, navodeći da u velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje potrebnih informacija.

Zbog toga je zatraženo da se ispita krivična i disciplinska odgovornost za takvo postupanje, kao i da policija bez odlaganja dostavi tužilaštvu tražene informacije kako bi se ubrzalo procesuiranje slučajeva.

U saopštenju se navodi i da je policija u prethodne dve godine bila jedna od najvećih pretnji bezbednosti novinara, zbog čega se zahteva preispitivanje svih slučajeva napada policijskih službenika na novinare i utvrđivanje odgovornosti.

Od Ministarstva unutrašnjih poslova zatraženo je da postupi po svim podnetim pritužbama Sektoru unutrašnje kontrole.

Novinarska udruženja zatražila su i stvaranje uslova za povratak u zemlju novinara koji su je poslednjih meseci napustili iz straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, uz garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode.

Sa druge strane, novinarski deo SRG ocenio je da je saradnja unutar te grupe, posebno sa VJT, tokom pripreme i na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine bila na visokom nivou.

Prema dostupnim podacima, tog dana zabeležena su tri napada na novinare.

Udruženja su ukazala i na potrebu izmena i dopuna Krivičnog zakonika i drugih zakona radi unapređenja pravne zaštite novinara, kao i na značaj promovisanja bezbednosti novinara kroz medijske sadržaje i programe javnih medijskih servisa.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine, a pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, njeni članovi su Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM), dok je Misija OEBS-a u Srbiji posmatrač.

12:57

Bujanovačke (otvara se u novom prozoru)

SRG traži preispitivanje nerešenih napada na novinare

Bujanovac, 2. novembar 2026. Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), zatražile su od tužilaštva i policije da ponovo preispitaju nerešene slučajeve ubistava, napada i pretnji novinarima u Srbiji. Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, upozoravaju da je od 2016. godine formirano čak 846 predmeta zbog krivičnih dela prema novinarima, dok je doneto svega 86 osuđujućih presuda.

Iz SRG posebno zahtevaju preispitivanje slučajeva ubistava novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Daliborke Dade Vujasinović, pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonitog prisluškivanja Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizičkog napada na Vuka Cvijića iz 2024. godine.

Zahtevaju i hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim u januaru ove godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije. Podsećaju da je Vrhovni sud utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima prema novinarima. U 331 predmetu utvrđeno je da nema krivičnog dela, u 207 su dokazne radnje ili sudski postupci još u toku, dok u 178 slučajeva počinioci nisu identifikovani.

Posebno zabrinjava podatak da je tokom 2025. godine doneto svega šest osuđujućih presuda, od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini, od 111 predmeta, donete samo tri osuđujuće presude.

Iz SRG ocenjuju da se smanjenje broja presuda, uprkos povećanom broju napada na novinare, može dovesti u vezu i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom.

Kako navode, policija u velikom broju slučajeva nije odgovarala na zahteve tužilaštva za prikupljanje informacija, čime je otežavano ili onemogućavano sprovođenje efikasnih istraga.

Zbog toga zahtevaju da se ispita eventualna krivična i disciplinska odgovornost policijskih službenika, kao i da Ministarstvo unutrašnjih poslova postupi po svim pritužbama podnetim Sektoru unutrašnje kontrole.

– U prethodne dve godine policija je bila jedna od najvećih pretnji po bezbednost novinara. Zahtevamo da se preispitaju svi slučajevi napada policijskih službenika na novinare i utvrdi odgovornost za takvo postupanje – navodi se u saopštenju.

Članice SRG zahtevaju i stvaranje uslova za povratak novinara koji su poslednjih meseci napustili Srbiju zbog straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, kao i prestanak, kako navode, instrumentalizacije pravosuđa radi zastrašivanja i kriminalizacije novinara.

S druge strane, ističu da je saradnja sa Vrhovnim javnim tužilaštvom tokom priprema i održavanja parlamentarnih izbora 25. oktobra bila na visokom nivou, što je, prema njihovoj oceni, doprinelo manjem broju napada na novinare. Tog dana zabeležena su tri napada.

Iz SRG poručuju da je neophodno unaprediti zakonsku zaštitu novinara, zbog čega predlažu da se nakon konstituisanja Narodne skupštine i formiranja nove Vlade pokrenu izmene Krivičnog i drugih zakona.

– Iza svakog naslova i svake priče stoji ljudsko biće – neko čija nas hrabrost i posvećenost informišu i omogućavaju nam da razumemo složenost sveta u kojem živimo. Naša je zajednička odgovornost da obezbedimo da novinari nikada više ne budu predmet nasilja, pretnji, zastrašivanja ili ubistva zato što rade svoj posao u interesu građana – poručuju iz SRG.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je 2017. godine, a čine je predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva, MUP-a i šest novinarskih i medijskih udruženja – UNS, NUNS, NDNV, Asocijacije medija, ANEM-a i Asocijacije onlajn medija. Misija OEBS-a u Srbiji učestvuje u radu grupe u svojstvu posmatrača.

• Kvalitetno novinarstvo nije besplatno. Za naše ❤️ Bujanovačke, za naše priče 👉 DONIRAJ

13:03

Nedeljnik (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 6 min posle prvog

ANEM: Stalna radna grupa za bezbednost novinara traži preispitivanje pojedinih predmeta iz prošlosti

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, koji se danas obeležava širom sveta, novinarska udruženja i medijske asocijacije – članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) – ukazuju na zabrinjavajuće veliki broj nerešenih slučajeva napada i pretnji novinarima i drugim medijskim radnicima u Srbiji.

Medijski deo SRG, pre svega, zahteva od tužilaštva i policije da preispitaju pojedine predmete iz prošlosti. To se naročito, ali ne isključivo, odnosi na ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor telefona i drugih sredstava komunikacije Slaviše Milanova i drugih novinara, fizički napad na Vuka Cvijića iz 2024. godine, kao i još uvek nerazjašnjene slučajeve zastrašujućih pretnji upućenih brojnim novinarima profesionalnih medija.

Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zahteva se hitno postupanje po disciplinskim prijavama podnetim još u januaru 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu, koji su učestvovali u donošenju nezakonite oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija. Vrhovni sud je utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva (VJT), od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je ukupno 846 predmeta u vezi sa izvršenjem krivičnih dela prema novinarima. U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, dok su u 207 predmeta i dalje u toku dokazne radnje ili sudski postupak. U 178 predmeta izvršilac do danas nije identifikovan.

Broj osuđujućih presuda, kojih je od 2016. godine bilo ukupno 86, naročito se smanjio u prethodne dve godine, uprkos drastičnom povećanju broja napada na novinare. Kulminacija je, kako se navodi, dostignuta na dan održavanja lokalnih izbora u martu 2026. godine, kada su samo u jednom danu zabeležene desetine napada na novinare.

Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, i to od čak 111 predmeta. Ovaj poražavajući trend može se dovesti u vezu i sa, kako ocenjuju u SRG, neskrivenim odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom.

U velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje informacija, čime je onemogućeno ili znatno otežano sprovođenje efikasnih istraga. Zbog toga se zahteva i razmatranje krivičnopravne i disciplinske odgovornosti za postupanje policije u ovim predmetima, kao i da se tužilaštvu bez odlaganja dostave tražene informacije i obaveštenja, kako bi se omogućilo ubrzano procesuiranje slučajeva i donošenje dugo očekivanih presuda.

U prethodne dve godine policija je bila jedna od najvećih pretnji po bezbednost novinara, navodi se u saopštenju. Medijski deo SRG zahteva da se preispitaju svi slučajevi napada policijskih službenika na novinare i utvrdi odgovornost za takvo postupanje. Takođe, traži se da Ministarstvo unutrašnjih poslova postupi po svim podnetim pritužbama Sektoru unutrašnje kontrole i sprovede postupke u skladu sa zakonom.

Potrebno je i stvoriti uslove za povratak u zemlju svih novinara koji su je poslednjih meseci napustili iz straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, kao i pružiti im garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode. Nadasve, neophodno je obustaviti instrumentalizaciju pravosudnih organa u cilju gušenja slobode medija i javne debate, kao i zastrašivanja i kriminalizacije novinara.

Sa druge strane, medijski deo SRG ocenjuje da je saradnja unutar ovog tela, pre svega sa VJT, tokom izbornog dana i u periodu njegove pripreme bila na visokom nivou. Smatraju da je tome doprineo i znatno manji broj napada na novinare tog dana, kojih je, prema dostupnim podacima, bilo tri.

Na Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, medijski deo SRG podseća institucije i javnost da iza svakog naslova i svake priče stoji ljudsko biće – neko čija nas hrabrost i posvećenost informišu i omogućavaju nam da razumemo složenost sveta u kojem živimo.

„Naša je zajednička odgovornost da obezbedimo da novinari nikada više ne budu predmet nasilja, pretnji, zastrašivanja ili ubistva zato što rade svoj posao u interesu građana“, poručuju iz SRG.

U tom smislu ističu da podrška unapređenju bezbednosti i zaštite novinara i drugih medijskih radnika predstavlja zakonom definisan javni interes u oblasti javnog informisanja. Taj interes bi ubuduće trebalo popularizovati kroz medijske sadržaje i programsku ponudu javnih medijskih servisa, što do sada, nažalost, nije bio slučaj.

Takođe, smatraju da nakon konstituisanja Republičke skupštine i formiranja nove Vlade treba pokrenuti postupak izmena i dopuna Krivičnog i drugih zakona u delu koji se odnosi na pravnu zaštitu novinara.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine. Pored predstavnika Vrhovnog javnog tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova, njeni članovi su šest novinarskih i medijskih udruženja: Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacija medija (AM), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Asocijacija onlajn medija (AOM). Misija OEBS-a u Srbiji učestvuje u radu SRG u statusu posmatrača.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, 2, novembra na Velikim pričama čitajte: ubistvom Slavka Ćuruvije počela je terminalna faza devedesetih, koja neće biti završena dok se ne završi taj proces.

13:25

Autonomija (otvara se u novom prozoru) preuzeo doslovno, 28 min posle prvog

NUNS: Novinarski deo Stalne radne grupe traži preispitivanje slučajeva ubistava i napada na novinare

"Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta" Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne… Ceo tekst

"Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada donete samo tri, od ukupno 111 predmeta"

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, novinarski deo SRG posebno je ukazao na slučajeve ubistava Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor komunikacija Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizički napad na Vuka Cvijića 2024. godine, navodi se u saopštenju Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).